Колико је легалних такси возила у граду?

Евиденција се још сређује, а тачан број легалних таксиста знаће се ових дана, кажу из Управе, додајући да сви они који су пре ступања на снагу новог закона, 6. новембра 2018, имали сву документацију потребну за обављање такси превоза на подручју нашег града, не морају да брину јер остају на улицама и убудуће. Међутим, неће бити могућ пријем нових радника док се не донесе нова одлука о такси превозу и док број тих четвороточкаша не падне испод дозвољеног, а то је, по предлогу Радне групе за унапређење такси превоза у Новом Саду и Студији о одвијању такси превоза на територији града, максимално 1.200.

Никола Бошњаковић из Струковног удружења такси предузетника „Ситанс” и Радне групе за унапређење такси превоза каже да је приметан рад Саобраћајне инспекције и Комуналне полиције, али нема битних резултата какве би дале озбиљне казне.

-Засад су оне сувише ниске да би неког натерале да ради легално – тврди Бошњаковић. – Комуналце, који по члану 156а имају неке ингеренције, додатно спутава то што раде по градској одлуци која још није донета, а требало је да буде проглашена са законом до 6. јануара. Сви нас упућују на Управу за прописе, тврдећи да је тамо „запело”. У суштини, не знамо шта је истина.

По једној од последњих незваничних процена, на списковима је више од 2.000 возила с TX таблицама, али то не значи да сви раде, већ само користе одређене бенефиције.

– Сада се све решава у Градској управи за саобраћај, која према списку издаје појединцу папире за обављање такси услуге – каже он. – Међутим, списак није ажуриран, па самим тим није ни прецизан, што би требало исправити.

Како сазнајемо, већу штету него што би потенцијално могао „ЦарГо” и слични праве појединци из такси фирми који не раде по прописима јер немају ПИБ, раде без рачуна у банци, возе више од пет путника, без полисе осигурања... Чак ни TX таблице нису гаранција да је возило легално.

Имате ли слободно возило?

Новосађане свакако мучи хоће ли смањење броја таксија утицати на доступност те услуге јер их и сада, с првом кишом или снегом, нема ни за лек.

– Ми смо се већ дигитализовали и имамо таблете, па се вожња може поручити преко апликације, што је и препорука, посебно кад је лоше време – објашњава Никола Бошњаковић. – Диспечери не могу стићи да се јаве на све позиве. Приоритет, осим апликација, има гласовни позив, а тек на крају на ред долазе поруке. Углавном радимо шест дана у недељи по 10 сати, а тзв. ренташи и дуже, што значи да су они који избегавају вожње по киши или снегу, како обично коментаришу корисници, у мањини.

– Кровна ознака је као документ, па осим натписа „такси” мора имати евиденциони број, име фирме и грб града – објашњава таксиста Никола Генцел. – Такви појединци, односно удружења, не угрожавају само нас него и градски, приградски и међуградски аутобуски превоз. Често користе рупе у закону, па се региструју као различита удружења грађана. Тако можете видети и једно удружење боди-билдера из чијих возила излазе старице с цегерима. Након афере с фалсификовањем дипломе о познавању града од пре три-четири године, изгледа да нам следи још једна јер су масовно почеле да се купују дипломе Саобраћајне школе откад члан 87 новог, пооштреног закона, прописује да морате испунити овај услов.

Аутомобили без TX табле, али чак с именом, презименом, бројем телефона и ценовником на спољашњој страни врата, одавно су свакодневица. Све је транспарентно, од бројних огласа у штампи до реклама на бандерама. Довољно је на „Фејсбуку” укуцати „линијски такси”, па да изађу сви подаци. Немају зашто да се крију кад их нико не дира, додају наши саговорници. Осим тога, будући да су умрежени, такви возачи добијају тачне информације о томе где су инспекција и полиција у одређеном тренутку. Зато Генцел сматра да би надзор био бољи кад би се инспекцијске службе размењивале међу градовима. По новом закону, додаје, постоји и ставка „тајни купац”, што значи да овлашћено лице без коришћења службене легитимације може затражити такси услугу и тако раскринкати „дивљака”.

С. Милачић