„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ МЕСНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ БУКОВАЦ У селу никад није ДОСАДНО, овде су пензионерски дани ЖИВОПИСНИЈИ

Вредне руке мајстора заслужне су за то што су реновиране просторије у којима се сада пензионери састају, где поред могућности да сазнају најновије актуелности које их занимају, имају прилике да попију кафу, играју шах, поразговарају...

- Добили смо просторије од Месне заједнице на коришћење. Реновирали смо их уз помоћ Месне заједнице и донатора. Имамо 60 чланова. Најстарији међу нама је Чедомир Џевер и има 84 године. Састајемо се два пута недељно - средом и петком од 17 до 19 сати. Раније смо се састајали раније, али овде има пензионера који раде или се баве пољопривредом, па смо из тог разлога померили термине за састајање у послеподневним сатима – појашњава Драган Стојиљковић председник МО Буковац.

Велики је каже одзив како за одласком у бање преко ПИО фонда, тако и за пакете солидарне помоћи. Ове године је било 20 захтева како за одлазак у бање, тако и за солидарне пакете.

Ваљало би како је Стојиљковић казао да једном недељно пензионери имају прилику да у Месној заједници провере крвни притисак и шећер и у крви, па се размишља у том правцу.

- Прошле недеље очна кућа нам је била у гостима, а том приликом је најстаријим Буковчанима био омогућен преглед, као и продаја наочара на неколико месечних рата – појаснио је Стојиљковић.

Оно што највише занима чланове приликом посете канцеларије је и могућност куповине огрева на рате. Раније је било могућности да се поред одређених намирница, огрев купује на неколико месечних рата, али је сада то проблем због промена цена на тржишту.

Поред оних проблема са којима се најстарији житељи Буковца суочавају, као што су ниске пензије, овде је олакшавајућа околност то што сви имају додатног посла у кућама, двориштима и баштама. Поносно истичу да су окружени Фрушком гором, и да им близина граду доста одговара за живот. Међутим, оно што им је отежавајућа околност је кажу то што морају дуго да чекају на лекарски преглед.

Задовољни су поласцима градског аутобуса за град, али сматрају да би им веће просторије обогатиле друштвени живот.

- Било је неколико преговора да нам буду уступљене просторије у којима би смо могли организовати и неке спортске турнире или већа дружења. Међутим, то је сада само остало на разговору.  Надамо се у неком периоду да ће се наћи и неки простор за нас где би могло више наших чланова да присуствује неком од догађаја. У граду постоје и геронтолошки клубови где пензионери имају могућност да уживају у неким  од активности. Ми то немамо. Баш из тог разлога би нам већи простор од овог добро дошао. Међутим, задовољни смо и овим што сада имамо -  казао је Стојиљковић. 

Овде кажу нема места за досаду, јер има оних пензионера који су радно активни. Један део њих је, иако у пензији, наставио да обавља послове којима су се раније бавили, а има и оних који се баве пољопривредом.

- Овде никада није досадно. На улици увек можете са неким попричати, већином се овде људи познају. То је предност живота на селу у односу на онај у граду, како за младе, тако и за старе – каже Стојиљковић. 

Слађана Аничић Илић