„DNEVNIK” U POSETI MESNOJ ORGANIZACIJI BUKOVAC U selu nikad nije DOSADNO, ovde su penzionerski dani ŽIVOPISNIJI

Vredne ruke majstora zaslužne su za to što su renovirane prostorije u kojima se sada penzioneri sastaju, gde pored mogućnosti da saznaju najnovije aktuelnosti koje ih zanimaju, imaju prilike da popiju kafu, igraju šah, porazgovaraju...

- Dobili smo prostorije od Mesne zajednice na korišćenje. Renovirali smo ih uz pomoć Mesne zajednice i donatora. Imamo 60 članova. Najstariji među nama je Čedomir Džever i ima 84 godine. Sastajemo se dva puta nedeljno - sredom i petkom od 17 do 19 sati. Ranije smo se sastajali ranije, ali ovde ima penzionera koji rade ili se bave poljoprivredom, pa smo iz tog razloga pomerili termine za sastajanje u poslepodnevnim satima – pojašnjava Dragan Stojiljković predsednik MO Bukovac.

Veliki je kaže odziv kako za odlaskom u banje preko PIO fonda, tako i za pakete solidarne pomoći. Ove godine je bilo 20 zahteva kako za odlazak u banje, tako i za solidarne pakete.

Valjalo bi kako je Stojiljković kazao da jednom nedeljno penzioneri imaju priliku da u Mesnoj zajednici provere krvni pritisak i šećer i u krvi, pa se razmišlja u tom pravcu.

- Prošle nedelje očna kuća nam je bila u gostima, a tom prilikom je najstarijim Bukovčanima bio omogućen pregled, kao i prodaja naočara na nekoliko mesečnih rata – pojasnio je Stojiljković.

Ono što najviše zanima članove prilikom posete kancelarije je i mogućnost kupovine ogreva na rate. Ranije je bilo mogućnosti da se pored određenih namirnica, ogrev kupuje na nekoliko mesečnih rata, ali je sada to problem zbog promena cena na tržištu.

Pored onih problema sa kojima se najstariji žitelji Bukovca suočavaju, kao što su niske penzije, ovde je olakšavajuća okolnost to što svi imaju dodatnog posla u kućama, dvorištima i baštama. Ponosno ističu da su okruženi Fruškom gorom, i da im blizina gradu dosta odgovara za život. Međutim, ono što im je otežavajuća okolnost je kažu to što moraju dugo da čekaju na lekarski pregled.

Zadovoljni su polascima gradskog autobusa za grad, ali smatraju da bi im veće prostorije obogatile društveni život.

- Bilo je nekoliko pregovora da nam budu ustupljene prostorije u kojima bi smo mogli organizovati i neke sportske turnire ili veća druženja. Međutim, to je sada samo ostalo na razgovoru.  Nadamo se u nekom periodu da će se naći i neki prostor za nas gde bi moglo više naših članova da prisustvuje nekom od događaja. U gradu postoje i gerontološki klubovi gde penzioneri imaju mogućnost da uživaju u nekim  od aktivnosti. Mi to nemamo. Baš iz tog razloga bi nam veći prostor od ovog dobro došao. Međutim, zadovoljni smo i ovim što sada imamo -  kazao je Stojiljković. 

Ovde kažu nema mesta za dosadu, jer ima onih penzionera koji su radno aktivni. Jedan deo njih je, iako u penziji, nastavio da obavlja poslove kojima su se ranije bavili, a ima i onih koji se bave poljoprivredom.

- Ovde nikada nije dosadno. Na ulici uvek možete sa nekim popričati, većinom se ovde ljudi poznaju. To je prednost života na selu u odnosu na onaj u gradu, kako za mlade, tako i za stare – kaže Stojiljković. 

Slađana Aničić Ilić