ОВЕ НАМИРНИЦЕ ДИРЕКТНО СМАЊУЈУ НИВО СТРЕСА Да ли сте чули за психобиотичку исхрану
Истраживачи су одавно знали да храна утиче на наше ментално стање.
Међутим, већина истраживања о неуролошком здрављу увек се фокусирала на појединачну храну, а не на стварну исхрану.
Због тога су неки ирски научници одлучили да виде да ли психобиотичка исхрана, дизајнирана да промовише здравље црева, такође може имати позитиван утицај на наше ментално благостање.
Шта је психобиотичка исхрана?
Заснива се на релацији црева и мозга тако што даје приоритет храни која је здрава за црева како би се подржала равнотежа цревног микробиома (интегралне житарице, пребиотичко воће и поврће, махунарке и ферментисана храна).
Ова исхрана, дакле, подразумева избацивање слаткиша, слатких пића и прерађене хране из исхране.
Студијска исхрана је укључивала следеће:
6-8 дневних порција воћа и поврћа са високим садржајем пребиотичких влакана ( јабуке, банане, празилук, црни лук)
5-8 дневних порција целих житарица (зоб, цела пшеница, киноа)
2-3 дневне порције ферментисане хране (кисели купус, кефир, комбуха)
3-4 недељне порције махунарки (леблебије, сочиво, грашак)
Истраживање, објављено у Натионал Library оф Медицине, обухватило је 45 здравих одраслих особа (од 18 до 59 година) са субоптималним навикама у исхрани.
Студијској групи су дате информације о компонентама психобиотичке исхране и затражено је да је се придржавају што је могуће више.
Истраживачи су испитали састав и функцију фекалне микробиоте, стрес, опште здравље и исхрану, као и метаболички профил узорака крви, урина и столице, и пре и после четворонедељног пробног периода за обе групе.
Учесници који су пратили психобиотичку исхрану доживели су веће редукције уоченог стреса.
Иако није било значајне разлике у одговору на стрес између контролне и тест групе, они који су пратили ову врсту исхране доживели су мањи стрес.
Док су промене у микробном саставу црева биле неприметне.
Истраживачи су идентификовали значајне промене у 40 специфичних фекалних липида, захваљујући смањењу укупне масти у исхрани и повећању мононезасићених масти и метаболита триптофана у урину (аминокиселине неопходне за синтезу протеина), а поред тога, примећен је и бољи инфламаторни одговор.
За само четири недеље, учесници који су пратили психобиотичку исхрану – то јест храну богату влакнима и ферментисаном храном – доживели су нижи ниво стреса, здравије покрете црева, профиле инфламаторних метаболита и побољшани састав и функцију микроба.
Новилист.хр/Б92
