Палићки зоо врт идеално место за бег од градске вреве

Премда посетиоци нису били довољно „атрактивни” да баш свих 500 животиња извири из својих кућица и позира радозналим погледима, ипак су највећи и најинтересантнији примерци - жирафа, зебра, лавови и тигрови, ламе, фока - били расположени да се сунчају, па чак и „прозборе” по коју с пролазницима. Мада, ако узмемо у обзир да око 150.000 људи годишње посети тај ЗОО, ни не чуди што животиње нису увек расположене за ћаскање и забављање с публиком.

ЗОО на Палићу настао је средином прошлог века и то сасвим случајно. Тадашњи градоначелник Суботице био је у званичној посети Загребу где је дошло до приче о потенцијалном оснивању зоолошког врта и у овом најсевернијем граду некадашње Југославије, те су годину дана касније, односно 1950. године, оформљени први објекати за мрког медведа и белоглавог супа, које су добили управо из загребачке оазе дивљих животиња.

ЗОО врт на Палићу је и установа културе која има и образовни програм у оквиру којег годишње буде укључено око 20.000 деце, односно ученика нижих разреда основних школа из суботичке општине. Лети се одржавају и кампови који најчешће посећују деца из Румуније. Тако ће се, од 5. до 8. марта, одржати и ЦИТЕС конвенција на којој ће ЗОО врт са Покрајинским заводом за заштиту природе одржати ђацима презентацију и на тај начин им приближити значај очувања животињских врста, као и саме природе.

- Први кавез и сада стоји у ЗОО врту, али као музејски и историјски примерак старе градње и услова држања животиња - објашњава координаторка образовања и промотивних активности Весна Давидовић која нас је дочекала сунчаног поподнева у палићком врту. - Још један такав објекат, који ће се наредних година у потпуности реконструисати, јесте простор у ком тренутно живи најстарији становних ЗОО врта, а то је 36-огодишња шимпанза Томи, који је стигао код нас 1997. године из Чешке.

Међутим, данас су ствари другачије, те животиње на Палићу живе у много хуманијим условима, на чему се све више и ради. Од 2013. године ЗОО врт је кандидат за чланство Европске асоцијације зоолошких вртова и акваријума, која дефинише одређене услове који, уколико се испуне, отварају могућност размене животиња међу чланицама те организације.

Омиљена животиња у палићком ЗОО врту је мала лавица Киара, стара четири месеца, а чије име је одабрало 460 гласача на друштвеним мрежама, док се с осталим предлозима одазвало око 2.000 људи. Младунче живи у чопору лавова који је стар 16 година, те сад постоји нада да ће млада лавица у наредним годинама оформити млађу „екипу”.

- Протеклих година акценат је стављен на оптимум простора где животиње могу да се крећу сходно својим инстиктима, с могућношћу да се сакрију, копају, пењу, брчкају и слично - објашњава Давидовић. - Тако је мрки медвед Медени добио површину од 800 квадратних метара, на којој има и језерце, водопад и пећину. Простор тежи да буде налик на природно станиште, на чему интензивно радимо. Свесни смо својих мана, али имамо велику предност због тога што се простиремо на 15 хектара и објекти су нам уграђени у предивну ботаничку башту пуну аутохтоних врста, по чему смо и јединствени.

У ЗОО врту данас живи око 160 врста животиња, а на дан наше посете њима су се придружили и сервали који су пре неколико месеци стигли из београдског ЗОО врта. Реч је о три мужјака дивље афричке мачке величине између риса и леопарда, а која је карактеристична по томе што може да скочи увис чак три метра. Нас су поздравили грациозним позирањем  вредног дивљења, али и страхопоштовања. Такође, неке врсте се налазе и у Прихватилишту за дивље животиње, које је једино у Србији, а где најчешће стижу животиње које су заплењене на границама, као и повређене дивље врсте које враћају у природно станиште након опоравка.

Л. Радловачки

Фото: Н. Перковић