ЕКСКЛУЗИВНО НАТАЛИ ЗИ: Знам како је бити праисторијски човек!

Шта нам доносе нове епизоде и са каквим се све изазовима сусрела снимајући ову серију сазнајемо у ексклузивном интервјуу са главном звездом „Ла Бреа”, глумицом Натали Зи.

- Искрено, никад нисам себе замишљала у серији или филму научнофантастичног жанра. Једноставно, себе не доживљавам као такав тип жене или глумице. Каријеру сам изградила на трилерима и комедијама, и никада ми није пало на памет да бих могла да будем акциона јунакиња која трчи у дивљини са мамутима. Улогу у серији „Ла Бреа” прихватила сам на наговор мог супруга, који ми је рекао да би било штета да пропустим прилику која би била један велики искорак у односу на све што сам до тада радила. И тако сам завршила у Аустралији, где ево већ две године размишљам хоћу ли дочекати сутрашњи дан, и на сету, али и ван њега, будући да снимамо у дивљини, где пођеднако све може да вас убије, као и на Земљи 10.000 година у прошлости – открива глумица која се прославила ролама у Емијем награђеној серији „Праведник” и ситкому „The Детоур”, које, нажалост, нису емитоване у нашој земљи.

Какав је био осећај радити ову врсту серије? Која су за вас била највећа изненађења која су вас сачекала у праисторији?

- Највеће изненађење било ми је то што је моја улога подразумевала толико трчања. Требало је да ми одмах буде јасно, будући да овај посао радим дуже од 20 година, и данас ме је помало срамота када се сетим колико сам затечена тим сазнањем била првих дана на сету. Сећам се да сам редитељу дословно изговорила: „Ох, мислиш, урадићемо више од једног покушаја, сцену у којој морам да трчим веома брзо?“ У ногама сам од напора осећала такве сензације да сам се запитала хоћу ли преживети крај те недеље. О другој сезони нисам ни размишљала (смех). А за себе сам мислила да сам у одличној форми. Међутим, то је другачија врста трчања него на траци за трчање. Трчиш за свој живот, и оно што ме је највише изненадило јесте да за разлику од теретане и од џогирања, када бежиш од праве опасности највећи притисак трпе бутине, а не листови, јер су ти кораци крупни, а темпо динамичнији. Тако да када сам на наговор свог мужа пристала да будем акциона хероина, заиста уопште нисам размишљала о физичким захтевима те роле. Никада се нисам осећала више ван форме него када сам стигла на сет ове серије.

Друга сезона вас напокон спаја са ТВ супругом. Да ли већ знате шта вас чека у новим епизодама или је то тајна и за вас?

- Никада не постављам сценаристима то питање, јер сам веома рано схватила да је тако паметније. Већина одговора које тада сазнате буду нетачни. Не зато што вас неко лаже или хоће да вас превари, већ се једноставно током снимања много тога мења. Довољно је да се продукција, вођена рејтингом и статистиком, укључи у неком тренутку и каже „не желимо да се ово развија у том правцу” и прича добија нови ток. Због тога сам одлучила да једноставно будем изненађена када отворим сценарио, тако да ни о радњи ове серије не знам много унапред. Моје колеге, међутим, примећујем да немају такав став и некада изазову праву побуну желећи да открију што више информација и тада од продуцента добију одговор да је то само једна могућност, и да је сасвим могуће да се то на крају, ипак, неће догодити. Научила сам да сасвим добро функционишем са непознаницама и сматрам да оне живот чине узбудљивијим. То вам је као када покушавате да пронађете врата у мраку. Никада не знате о шта ћете се саплести и шта вас чека на следећем кораку. Мени је у томе радост живљења, а и то је одлична метода за изоштравање ума и личних способности.

Колико је необично бити део глумачке поставе у серији у којој, рецимо, током читаве прве сезоне нисте имали ниједну заједничку сцену са вашим директним партнером? Могли сте да снимате само са онима који су са вама „упали” кроз процеп у прошлост.

- То је веома чудно. Још један од разлога зашто сам желела да радим овај посао био је тај што сам мислила да ћу, пошто је серија подељена на два света, имати мало слободног времена да истражујем Аустралију. То се није десило. Оно што смо на крају радили је паралелно снимање две стварности током већег дела времена. Постојала су два сета – горе и доле. Многе ствари су се дешавале истог дана. Било је то веома чудно јер бих после веома ретко добијеног слободног дана, увек када бих се вратила на снимање, на моје питање шта су радили док ме није било добијала исти одговор – снимали смо „горе”. Рад на „Ла Бреи” изгледао је као да снимамо две различите серије. На неки начин тако је и било. Ми који смо били у прошлости, углавном смо били у дивљини, трчали смо и борили се без престанка, док смо колеге из будућности доживљавали као неку вишу расу која углавном снима сцене у којима седе по канцеларијама и испијају кафе. Схватила сам у потпуности како је то бити праисторијски човек (смех).

Никола Дражовић

фото: промо Фокс

Уједињење породице Харис

У центру радње друге сезоне серије „Ла Бреа” је породица Харис која је стицајем необичних околности остала раздвојена. Док су Ева (Натали Зиа) и син Џош (Џек Мартин) заробљени у прошлости, Гевин (Овен Мекен) и ћерка Изи (Зира Горецки) остају у потрази за одговорима у нади да ће некако пронаћи начин да се поново уједине. Ипак, финале првог циклуса доводи до великог преокрета па тренутно Гевина гледамо као новог предводника преживелих у опасној земљи Ла Бреа, будући да је успео да отпутује у прошлост. Тамо, међутим, сазнаје да је Ева заробљена, као и да је Џош покушавајући да се врати у садашњост, грешком завршио у 1980. години.