Česmovača ponovo stiže prerađena

„Dnevnik“ tim povodom podseća na neke činjenice u vezi sa snabdevanjem pijaćom vodom u ovom delu Banata.

Opštepoznato je da je u gradu Zrenjaninu voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće 2004. godine i da se od tada traži rešenje za ovaj problem. Ali, taj problem je postojao i pre 2004, o čemu svedoče zvanični dokumenti Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Tako u izveštaju o analizama vode u periodu od 1991. do 1995. godine piše, pored ostalog, da sve vode sa ovog područja imaju žutu boju, sadrže povećane količine gvožđa, amonijaka i rastvorenih organskih i neorganskih materija.

„Analizama rađenim 1991. godine, od strane viših institucija, u vodi izvorišta centralnog vodovoda grada Zrenjanina nađene su povećane količine arsena, trihalometana, fenola i tragova pesticida. Zbog visokih vrednosti gvožđa i amonijaka postupak dezinfekcije se obavlja veoma otežano, jer ovi elementi vezuju veliki deo rezidualnog hlora koji treba da obezbedi dezinfekciju do konačnog mesta distribucije.

Na hemijski sastav vode sa ovog regiona ne može se značajnije uticati osim ugrađivanjem veoma skupih uređaja za prećišćavanje vode. U protivnom, ostaje da se ovakva voda nužno i dalje koristi za piće, naravno uz mikrobiološku ispravnost i pod uslovom da vrednosti ostalih hemijskih i fizičko-hemijskih parametara ne prelazi zakonske granice“, navodi se u dokumentu „Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Srednjobanatskog okruga od 1991. do 1994. godine“.

Bakterije iz javnih bunara

I mikrobiološka neispravnost vode za piće kretala se, tada, od 23 posto do 59 posto od ukupnog broja pregledanih uzoraka.

„Najčešći uzrok mikrobiološke neispravnosti je povećan broj bakterija saprofita, ali ne možemo zanemariti i povremenu pojavu indikatora fekalnog zagađenja u centralnim vodovodima. Najveći procenat neispravnosti uzoraka vode konstatuje se u javnim bunarima, što je takođe nedopustivo i epidemiološki opasno“, navodi se u izveštaju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Važno je napomenuti da su u tom periodu hemijske analize vode redovno rađene. U tadašnjoj opštini Zrenjanin 1991. godine, na primer, urađene su 883 hemijske analize i sve su pokazale neispravnost vode za piće. U naredne tri godine rađena je još 2.081 hemijska analiza i nijedan uzorak nije bio ispravan.

Sledi i zaključak - u rešavanju problematike vodosnabdevanja u gradu prioritet treba dati izgradnji sistema za kompletno prečišćavanje vode za piće, odnosno fabrike vode. Time bi se obezbedile dovoljne količine kvalitetne vode, kako za potrebe grada Zrenjanina, tako i za stvaranje mogućnosti snabdevanja i sela u regionu.

I u periodu od 1995. do 2000. godine, u oceni fizičko-hemijskog kvaliteta pijaće vode, usledio je zaključak da su hidrogeološke karakteristike tla i sledstvene osobine pijaće vode takve da nijedan uzorak nije odgovarao preporukama.

„Razlozi fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće ovog regiona su neodgovarajuće organoleptičke osobine, visoka koncentracije amonijaka, povećan sadržaj gvožđa, kao i povećan utrošak kalijum permanganata kao znak visoke koncentracije organskih materija, na šta treba obratiti posebnu pažnju. Naime, pri hlorisanju voda sa visokim sadržajem organskih materija postoji realna opasnost od formiranja trihalometana i ostalih kancerogenih materija, kao što su halogenovani acetonitrili, hlor-fenoli i slično“, zvanični je zaključak stručnjaka Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Isti zaključci praktično su prepisani u izveštaju za period od 2001. do 2004. godine. I tada nijedan test fizičko-hemijskog kvaliteta vode nije dobio porelaznu ocenu. A šta se događalo posle 2004. godine, našim čitaocima je već mnogo bolje poznato.

Ž. Balaban