Zečević: Kosovo je svetski, a ne samo problem Srba i Albanaca
BEOGRAD: Kosovo danas nije problem samo Srba i Albanaca ili samo Srba, Albanaca i SAD, već je reč o svetskom problemu oko koga postoje različita gledišta, na šta je Srbija pokušala da ukaže i na otvorenoj sednici Saveta bezbednosti, ocena je profesora međunarodnog prava na Institutu za evropske studije Slobodana Zečevića.
Zečević za sada još ne vidi održivo rešenje koje bi zadovoljilo i srpske interese, i dodaje da sve dok ono ne bude pronađeno - srpsko rukovodstvo nema šta da ponudi građanima Srbije, osim da smo za dogovor i za kompromis. „
Ukoliko se SAD uključe u proces pregovora, Srbija bi želela da se uključi i Rusija s druge strane, ili eventualno ceo Savet bezbednosti kako bi izbalansirala svoju poziciju i ne bi bila sama naspram SAD i članica EU koje podržavaju nezavisnost Kosova".
Zečević nije siguran da li premeštanje pregovora sa Prištinom na nivo Saveta bezbednosti može da urodi plodom ali, kaže „da u svakom slučaju ono što je za Srbiju dobro jeste da pokaže drugoj strani da nije sama". Na pitanje o ulozi rezolucije 1244 u procesu pregovora napominje da je ona, kako to neke države tumače, prevaziđena.
„Da bi rezolucija 1244 bila prevaziđena onda mora da postoji neka saglasnost u okviru Saveta bezbednosti da se ona promeni, ali ja za sada ne vidim takvu saglasnost". Kada je reč o ideji razgraničenja između Srbije i tzv. Kosova, Zečević objašnjava da takva ideja dugoročno gledano predstavlja razgraničenje između Srbije i Albanije.
„Ideja o razgraničenju gde će Kosovo biti nezavisna i multietnička država poprilično je problematična zato što sa jedne strane srpski narod na Kosovu vidi državu Srbiju kao svoju državu, dok s druge strane albanski narod na Kosovu najčeshće vidi Albaniju kao svoju nacionalnu državu i u tom kontekstu i Srbi i Albanci imaju svoje nacionalne države", kaže on.
Takvo rešenje bi dovelo do potpunog razgraničenja između srpskog i albanskog naroda u regionu, ali SAD i odlučujuće zemlje Zapada su protiv toga, jer ,kako kaže veruju, da mogu da proguraju varijatnu nezavisnog Kosova onakvog kakvo je sada.
Govoreći o ulozi Evropske unije, Zečević kao kljucni problem za njenu neefikasnu uloga u celom procesu dijaloga između Beograda i Prištine vidi u tome što Brisel nema jedinstven stav o rešenju.
EU nema jedinstven stav po pitanju Kosova i u tom smislu ona nema jaku pregovaračku poziciju i uticaj na obe strane, ali je previše popustljiva prema Albancima na Kosovu, koji krše neke vrednosti koje EU ljubomorno čuva, poput slobode kretanja robe, pružanja usluga, slobodu kretanja kapitala", ocenjuje Zečević. On smatra, da EU može da ubedi Prištinu da povuče takse na srpske proizvode koje je uvela Priština, a čije povlačenje je uslov da bi Srbija nastavila dijalog.
„Albanci primaju finansijske pomoći od Evropske unije i tu bi EU, da stvarno želi, mogla da ih pritisne i kaže - "Ajde ukinite takse inače ćemo skratiti pomoć". U tom smislu Evropska unija bi mogla da bude efikasnija", objašnjava Zečević. On istovremeno skreće pažnju da slaba pozicija EU destimulativno utiče na međudržavne odnose u regionu, ali, i na to da nikada ne treba izgubiti iz vida da je njen glavni saveznik SAD i da u je tom smislu za EU sporazum između Beograda i Prištine važan.
"Kroz sporazum bi praktično Srbiju uključili brže u EU i samim tim oslabili uticaj Rusije, a i Kine na ovom prostoru", kaže Zečević. Na pitanje šta očekuje na političkom i ekonomskom planu u 2019. godini, Zečević kaže da je dobro da se nastavi uzlaznom putanjom u ekonomskom sektoru, ali takođe upozorava na eventualne posledice „političkih sukoba na Balkanu koji mogu da uspore privredni rast".
„Ako bude bilo veće političke nestabilnosti, Srbija neće moći da ostvari rezultate koje očekuje ili koje je imala ove godine, ali, ako budemo radili na normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavimo ka EU, onda ćemo ekonomski napredovati, iako ni to nije dovoljno za ono što nama treba jer zaostajemo za drugima", zaključuje on.
