Davidu Albahariju uručena nagrada „Aleksandar Tišma”
- Piši polako i budi smeran kada čuješ glasove koji dopiru iz dugih senki - božija zapovest je za Davida Albaharija, koju nam je preneo juče prilikom uručenja Nagrade “Aleksandar Tišma” u Matici srpskoj. Nagradu sa imenom čoveka koji mu je bio prvi urednik, učitelj, kako ga je nazvao, Albahari je dobio za roman “Heute ist Mittwoch” (Danas je sreda). Objavio ga je nemački “Šefling”, u prevodu Mirjane i Klausa Vitmana.
- Ovde je reč o tome da se nagrade ne pojavljuju kao odgovor na sumnju većeg ili manjeg broja članova žirija, već su posledica delovanja muzike koja dopire iz svih preostalih međuprostora - zaključio je svoju reč zahvalnosti pisac koji je roman “Danas je sreda” objavio 2017. godine, da bi pet godina kasnije za njegovo izdanje na nemačkom dobio međunarodno priznanje Fondacije “Aleksandar Tišma”, u konkurenciji 26 autora iz celog sveta, među kojima je bilo i kandidata za Nobelovu nagradu.
Ilma Rakuza, predsednica žirija, navela je u obrazloženju da je “Heute ist Mittwoch” vrhunac Albaharijevog književnog rada, roman koji kroz priču sina o šetnjama sa ocem, slučajan susret sa jednim nepoznatim čovekom, otkriva čitav svet istorije i sudbine.
- Sin sluša očeve monologe, ali nikako ne može da mu poveruje - navela je u obrazloženju - diveći se tome kako Albahari na taj način otvara čitave slojeve političkih i humanističkih ideja. Uz to, opisujući očevu Parkinsonovu bolest, koju i sam ima, autor je bez sumnje kredibilan, predstavljajući time i ono protiv čega se ne može, poručila je Ilma Rakuze.
Članica žirija Vladislava Gordić Petković prvo je govorila o Aleksandru Tišmi kao imenu jednog literarnog prostora, čoveku koji nije mogao da prihvati spokoj, jer je bio rođen u Horgošu, uz pucnje sa karaule, pronicljivom, analitičnom piscu koji je prepoznavao novo i razlagao drugost dok se u njoj ne prepozna originalnost.
Spomenik miru i toleranciji
Andrej Tišma je ispred Fondacije “Aleksandar Tišma” izrazio zadovoljstvo što su nakon godine pauze, zbog pandemije korone, uspeli brzo da se organizuju i po drugi put dodele bijenalnu nagradu koja već izlazi na svetski glas.
- Sa dve nagrade takoreći stali smo na dve noge i krećemo napred sigurnim korakom ka realizaciji planova da u narednom periodu realizujemo planove za uređenje spomen-sobe pisca i simpozijuma u njegovo ime - rekao je Tišma, koji je prisutne podsetio na to da je 24. jun izabran za dan uručenja zato što ga je tada, 1992. godine, njegov otac zadivio kao čovek, jer je u sred ratnih okolnosti u bivšoj Jugoslaviji, u sred Novog Sada, organizovao molitvu za mir sa devet različitih verskih predstavnika.
– Za dan rođenja ili smrti ljudi nisu zaslužni, a 24. jun smo izabrali kako bi i Nagrada “Aleksandar Tišma” bila spomenik miru i toleranciji – poručio je Andrej Tišma.
O prethodnom, prvom dobitniku bijenalne Nagrade “Aleksandar Tišma”, Laslu Darvašiju i njegovom romanu “Bog, domovina, porodica”, Vladislava Gordić Petković je rekla da je o narušenim porodičnim odosima, mukama i tugama, mraku, ali sa junacima koji govore: “Ono što trune, u tome još ima života.” Za Davida Albaharija je iskazala nemo divljenje i tišinu kao saveznika.
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić podsetio je pak na to da su mnoge Tišmine knjige nastajale upravo u najstarijoj našoj književnoj, kulturnoj i naučnoj instituciji, gde je radio i gde se, eto i danas, nastavlja njegovo uporište za dalji razvoj. Bora Babić kao čelnica Fondacije “Aleksandar Tišma” izrazila je zahvalnost na podršci institucijama i pokroviteljima, takođe s posebnim izrazom zadovoljstva što se u Matici srpskoj nastavljaju da nižu književni krugovi. Pogotov je bila srećna što je baš Albahari dobio nagradu sa imenom čoveka za kojeg ga vezuje kreativna sličnost, međusobno uvažavanje i radovanje pri svakom od susreta.
I. Burić