Radnici stradali zbog pada s visine i strujnih udara

Po analizi tog inspektorata, najčešći uzroci su bili pad s visine, strujni udar ili pad nekog predmeta.

Najviše radnika koji su nastradali na poslu bilo je angažovano u oblasti industrije, potom u građevinarstvu, sektoru usluga, poljoprivredi, šumarstvu, trgovini, oblastima saobraćaja i skladištenja.

Oko 30 odsto njih radilo je na crno, pretežno u građevinarstvu.

Nesreće na radu najčešće su se desile u prvoj smeni, ponedeljkom ili utorkom, i to najviše kod radnika starih od 46 do 50 godina, što je najiskusniji deo kadra, kažu u Inspektoratu. Većina njih imala je četvrti ili treći stepen stručne spreme.

Kada je reč o vrsti ugovora, najviše radnika kojima su se desile povrede sa smrtnim ishodom imalo je ugovor o radu na neodređeno vreme (27), zatim su radili na crno (17), nešto manje imalo je ugovor na određeno vreme (osam), dok je ugovor o delu imao svega jedan radnik.

Oni koji su radili na crno uglavnom su bili angažovani na poslovima u oblasti industrije i građevinarstvu. Najčešći uzrok smrti ili povreda na radu sa smrtnim ishodom u građevinarstvu je obrušavanje ili pad s visine.

Što se tiče teških povreda u toku 2018. godine, najviše ih je bilo u građevinarstvu, proizvodnji i prenosu električne energije, proizvodnji mašina, metala i druge opreme.

Teške povrede radnici su zadobijali najčešće zbog padova ili udara padajućeg objekta.

Najčešće su se dešavale povrede šake i prstiju i ruke, i to kod radnika starih od 51 do 55 godina.

Obavili smo 797 nazdora usled teških povreda i ljudi s takvim povredama u više od 70 odsto slučajeva dalje nisu sposobni za rad, kaže v. d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović.

Najviše povređenih radnika imalo je ugovor na neodređeno, potom ugovore na određeno, zatim ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Manji broj radio je na crno.

Najviše takvih povreda dešavalo se u industriji i građevinarstvu, trgovini na veliko i malo, i najčešće sredinom nedelje – četvrtkom i sredom u prvoj smeni.

Što se tiče inspekcijskih nadzora, izdato je 300 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti Zakona o bezbednosti na radu, potom 182 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 31 rešenje o zabrani rada, 11 ukazivanja i šest krivičnih prijava protiv odgovornih lica.

Što se tiče povreda na radu sa smrtnim ishodom, Đurović je rekao da je kaznena politika još uvek blaga, odnosno da se još nije desilo da je neko dobio zatvorsku kaznu dužu od pet godina.

On je naveo primer da je od 2013. Inspektorat podneo 119 krivičnih prijava i da je te godine samo jedno lice za to osuđeno na kaznu od godine zatvora, a drugo na uslovnu kaznu od godine, iako zakon predviđa da je u slučaju da se dokaže krivica za nečiju smrt kazna od dve do 12 godina zatvora.

Nije se desilo da je neko dobio preko pet godina, što bi verovatno bilo dobra poruka da svi treba da posvete veću pažnju bezbednosti radnika i budu odgovorniji u mnogo čemu, istakao je Đurović.

Đurović kaže da je važno da svi u tom procesu rade ažurno, kao i da se primeni odgovarajuća kaznena politika.

Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da se ove godine očekuju novi zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu i o osiguranju u slučaju povreda na radu.

Cilj je da zaštitimo radnike i da kao država budemo odlučni u tome da sankcionišemo one koji se ne pridržavaju zakona, rekao je Đorđević.

LJ. Malešević