Радници страдали због пада с висине и струјних удара

По анализи тог инспектората, најчешћи узроци су били пад с висине, струјни удар или пад неког предмета.

Највише радника који су настрадали на послу било је ангажовано у области индустрије, потом у грађевинарству, сектору услуга, пољопривреди, шумарству, трговини, областима саобраћаја и складиштења.

Око 30 одсто њих радило је на црно, претежно у грађевинарству.

Несреће на раду најчешће су се десиле у првој смени, понедељком или уторком, и то највише код радника старих од 46 до 50 година, што је најискуснији део кадра, кажу у Инспекторату. Већина њих имала је четврти или трећи степен стручне спреме.

Када је реч о врсти уговора, највише радника којима су се десиле повреде са смртним исходом имало је уговор о раду на неодређено време (27), затим су радили на црно (17), нешто мање имало је уговор на одређено време (осам), док је уговор о делу имао свега један радник.

Они који су радили на црно углавном су били ангажовани на пословима у области индустрије и грађевинарству. Најчешћи узрок смрти или повреда на раду са смртним исходом у грађевинарству је обрушавање или пад с висине.

Што се тиче тешких повреда у току 2018. године, највише их је било у грађевинарству, производњи и преносу електричне енергије, производњи машина, метала и друге опреме.

Тешке повреде радници су задобијали најчешће због падова или удара падајућег објекта.

Најчешће су се дешавале повреде шаке и прстију и руке, и то код радника старих од 51 до 55 година.

Обавили смо 797 наздора услед тешких повреда и људи с таквим повредама у више од 70 одсто случајева даље нису способни за рад, каже в. д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић.

Највише повређених радника имало је уговор на неодређено, потом уговоре на одређено, затим уговоре о привременим и повременим пословима. Мањи број радио је на црно.

Највише таквих повреда дешавало се у индустрији и грађевинарству, трговини на велико и мало, и најчешће средином недеље – четвртком и средом у првој смени.

Што се тиче инспекцијских надзора, издато је 300 решења о отклањању недостатака из области Закона о безбедности на раду, потом 182 захтева за покретање прекршајног поступка, 31 решење о забрани рада, 11 указивања и шест кривичних пријава против одговорних лица.

Што се тиче повреда на раду са смртним исходом, Ђуровић је рекао да је казнена политика још увек блага, односно да се још није десило да је неко добио затворску казну дужу од пет година.

Он је навео пример да је од 2013. Инспекторат поднео 119 кривичних пријава и да је те године само једно лице за то осуђено на казну од године затвора, а друго на условну казну од године, иако закон предвиђа да је у случају да се докаже кривица за нечију смрт казна од две до 12 година затвора.

Није се десило да је неко добио преко пет година, што би вероватно било добра порука да сви треба да посвете већу пажњу безбедности радника и буду одговорнији у много чему, истакао је Ђуровић.

Ђуровић каже да је важно да сви у том процесу раде ажурно, као и да се примени одговарајућа казнена политика.

Министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да се ове године очекују нови закони о безбедности и здрављу на раду и о осигурању у случају повреда на раду.

Циљ је да заштитимо раднике и да као држава будемо одлучни у томе да санкционишемо оне који се не придржавају закона, рекао је Ђорђевић.

Љ. Малешевић