Građani Srbije na NJUJORŠKOJ BERZI KUPUJU AKCIJE „Epla”, „Majkrosofta”…
Organizovano i institucionalno trgovanje hartijama od vrednosti u Srbiji ima tradiciju dužu od 100 godina jer je krajem 19. veka osnovana Beogradska berza kako bi se olakšao, unapredio i regulisao trgovinski promet hartija od vrednosti.
Ipak, kupovina i prodaja na berzi i dalje je za mnoge građane Srbije nepoznanica, malo znaju o tome, a domaće tržište je, po rečima brokera „Momentuma” Nenada Gujaničića, nedovoljno razvijeno. Na Beogradskoj berzi prometi su mali, pa se oni koji imaju novca i spremni su da ga ulože, a pri tome su i dovoljno dobro informisani i upoznati s poslovanjem na berzma, okreću drugim finansijkim tržištima. To je rezultiralo time da je sve više građana Srbije koji učestvuju na svetskim berzama, i to na najvećim, a predmet njihovog interesovanja su najveće svetske kompanije.
On ukazuje da sve više građana naše zemlje učestvuje na svetskim berzama, što je posledica nekoliko faktora, a pre svega činjenice da je domaće tržište kapitala nerazvijeno i nema dovoljno kvalitetnih domaćih investicionih alternativa.
Prosečan ulagač ima nekoliko desetina hiljada evra
Nenad Gujaničić ukazuje da prosečan ulagač ima nekoliko desetina hiljada evra, premda su na tržištu prisutni i dosta sitniji investitori ali i biznismeni koji raspolažu sa znatno većom ušteđevinom.
- Teško je reći koji je broj naših građana izašao na strano berzansko tržište, ali to svakako nije masovna pojava, iako iz meseca u mesec interesovanje raste - kaže Gujaničić.
- Takođe, uz sve veći razvoj globalizacije i digitalizacije, kupovina akcija neke od najvećih svetskih kompanija više nije nedostupan koncept, štaviše, prilično je blizak, naročito predstavnicima novih generacija. Uz to, prilično dug period niskih, odnosno nultih kamata u bankama ponukao je građane da traže bolju alternativu za svoju ušteđevinu. S druge strane, najveća smetnja za masovnije učešće domaćih građana na svetskim berzama jeste prilično skroman nivo finansijske pismenosti i generalne edukacije, pa i dalje dominiraju depoziti i nekretnine kao glavni vid plasiranja ušteđevine domaćih građana - ukazuje Gujaničić.
Na osnovcu podataka koje Gujaničić iznosi, izvesno je da naši građani znaju da treba trgovati jer to najčešće čine na Njujorškoj berzi, koja predstavlja centar globalnog finansijskog tržišta.
- Predmet interesovanja građana Srbije su, pre svega, najveće svetske kompanije (Apple, Microsoft, Alphabet, Meta, NVIDIA…), ali i finansijski instrumenti, ETF-ovi, u čijoj osnovi se nalaze najveći svetski indeksi koji ulagačima omogućavaju diversifikaciju ulaganja i s malom količinom novca. Tako je moguće i s hiljadu dolara kupiti ove indeksne fondove, u čijoj osnovi se nalaze sve najveće kompanije i time u velikoj meri smanjiti rizik koji postoji kada se kupuju akcije samo jedne kompanije - ukazuje Gujaničić.
- Srbija, nažalost, ima slabo razvijeno finansijsko tržište, što je u prvom redu posledica izostanka političke volje za njegov razvoj i slabih institucija - kaže Gujaničić. - Beogradsku berzu i čitavo finansijsko tržište je obeležio veliki broj korporativnih skandala u prošlosti pa je nivo poverenja usled slabe zaštite prava manjinskih akcionara izuzetno nizak. To je i glavna prepreka za oporavak domaćeg tržišta jer kada se poverenje izgubi, veoma teško se vraća. Stoga i ne čudi što su godišnji prometi akcija na Beogradskoj berzi svega par desetina miliona evra, što se nekada trgovalo na nedeljnom nivou.
D. Mlađenović