ФЕСТИВАЛ „ПОКРЕТНИЦА” У „Фабрици” Студентског културног центра Нови Сад

И не само оне, него и чланице „Јата”, представе у настајању, као део програма овогодишњег фестивала који већ неко време има другачији концепт од „конзумирања готових производа”. Концепт „потрошње времена”, односно његовог одузимања, а да буде јасније - идеја се односи на то да времена никад довољно за најближе, за контакт и присност, за блискост, за игру и плес.

Гледам по сали, у кругу на јастучцима и нису баш тетке и деца. Са осмехом на лицу, више су ми све налик на девојчице. А гледајући пре тога шта су извеле, импровизацију на тему групне игре, дијагонале, интеракције са музичком кулисом коју су формирали звуци синтисајзера и озвучено шушкање кесе, стварно су личиле на јато плесачица. У посматрању њихове игре, препознао сам у себи ослобађање топлотне енергије, заправо расхлађење које је успорило моје дисање и ток мисли пренело на фреквенцију интониране музике. За мене је покрет првог дана „Покретнице” био преокрет, јер сам пре тога летео по граду ознојен, завршавајући неке тривије, да би се у „Јату” затеченом у „Фабрици”, на фестивалском издању као срцу „Покретнице”, осетио као код куће. Заправо, као у сред једне медитативне сцене посматрања јата ластавица са Петроварадинске дуге, тик изнад Дунава, како изводе нешто што бих у контексту плеса и перформанса слободно могао да назовем најлуђом летачком акробатском кореографијом.

- Како се ти зовеш? - намерно сам упитао једну од „деце” из „Јата”.

- Нађа - смешка се.

- Колико имаш година?

- Дванаест.

Каже ми да ужива у „Јату”. Први пут је на „Покретници”. Не бави се професионално плесом. Нити га тренира. Са правом ме исправља. Чланица је једног другог колектива НСДКЦ (Новосадски дечји културни центар).

- Плес и није баш спортска дисциплина - објашњава.

Јако је привлачи и ужива да игра. Даје ми дозволу да је цитирам у новинама. Каже већ је била. Превремено је рођена. Треба ми мало да дешифрујем да делује као да је предодређена да се експонира у медијима, па јој узвараћам још јачим осмехом.

Позив публици

- Публику ове године позивамо да заузме мало другачију и, ако тако пожели, активнију улогу - не као пасивног примаоца готовог рада (што верујемо да никада и није улога гледаоца), већ као подршку онима који плес изводе и спољашње око у уметничком процесу: спољашње око које потенцијално види шта би све из плеса могло да се прочита и постоји ли начин да плес гледаоцима, али и из извођачима, пружи ново искуство и/ли још веће уживање - поновили су позив из Фестивала „Покретница”. - Дођите да завирите у процес рада који стоји иза и пре сваког завршеног сценског дела. Моћи ћете да проведете време са нама у сали у другачијој, опуштенијој атмосфери, где ћете имати слободу да пишете, цртате или снимате делове радног процеса, да прокоментаришете оно што гледате (са неким ко седи до вас и са нама који радимо), или да нам се прикључите у неком сегменту рада.

Програми отворени за гледаоце су „Јато” (26. август), „Плес у контакту” (26. август), „1002. ноћ” (23. август), „Бебидрон проба” (24. август) и „Компост реанимација” (29. август).

У четири групе, догодиле су се четири промене. Како на плесном подијуму, тако и за синтисајзером и микрофоном. Све четири су показале потпуно разнолик одговор на основни задатак који сам веће описао - групна игра, кретање у дијагонали, нап-

ред-назад, интеракција са звуком. Пре него што је почео разговор на јастучцима, такозвано дељење искуства на основу чега се може боље разумети и дефинисати шта даље да се ради, видим да Жељка Јаковљевић, уз Јовану Ракић коауторка „Јата”, у свесци нешто вредно бележи.

- Само бележим шта се дешавало и шта ће да кажу, па ћемо да видимо даље. Постоји нека структура до следећег пута, али свакако дозвољавамо и подстичемо учеснике да имају своје предлоге и да заједно створимо пријатну атмосферу у оквиру које може да се предлаже и доносе сопствене одлуке, у односу на оно чиме се тренутно бавимо - објашњава ми Жељка Јаковљевић, а ја је питам чега ће да буду јато. - Бићемо јато тела. Знам да наслов асоцира на птице и рибе, да постоје и разна друга, али нисмо желели да се усмеримо ка животињском свету. Више смо метафора заједништва у којем су другачији начини кретања и правци, а исто одредиште, идеја која нас држи у том кретању. Занимљиво је. Баш је изазовно. Имали смо и млађих учесника на prеthodnim пробама, оних који имају четири, пет година. Њих је посебно изазовно мотивисати на рад, а и за нас је велико искуство како уопште можемо да приступимо људима различитих генерација који су ту да раде заједно. Како можемо да направимо да свима буде занимљиво или макар да то покушамо. Не знам како је за гледање, али за учествовање је баш лепо.

Идеја рада у настајању, „Јата”, веома је комплементарна идеји самог фестивала „Покретница”. Како је то Жељка Јаковљевић формулисала, идеји да се отвори слободан простор у којем можео заједно да се ствара, да проба нешто што је предмет интересовања, без предрасуда или превеликих очекивања шта то све може да буде.

- Само провођење времена заједно је већ нешто. И сама чињеница да можемо сви ми различитих генерација да будемо ту и да нешто конкретно  урадимо је за мене већ довољњно успешна - каже Жељка.  

За Јовану Ракић „Покретница” у последњој деценији постала насушна потреба да би знала где се уметници савременог плеса налазе када је у питању локална сцена у Новом Саду. Мисли да је супер и то име које покреће да се нешто деси, а да је везано за савремену плесну сцену.

- „Јато” је моја велика жеља и пројекат који је из локалног прво прерастао у нешто што је национално, па чак и међународно. Ради се о међугенерацијској плесној импро-

визацији. Колегиница жељка Јаковљевић и ја се трудимо да проналазимо методе рада у којем заједно учествују и деца и одрасли, сви различитог узраста - сада је ред на Јовану Ракић, од које је заправо све и кренуло када је у питању „Јато”. - Дошли смо до назива „Јато” између осталог зато што јато служи да јаче јединке заштите слабије. И иначе су нам важне те одрживе, подрживе енергије, приче, идеологије, како год. Представу „Јато” ћемо први пут извести на фестивалу „Танцплац” овде у „Фабрици” 19. септембра, а дотле уживамо у процесу. Осим у „Фабрици” Студентског културног центра Нови Сад, „Јато” има значајну подршку и Новосадског дечјег културног центра, где ће такође бити део програма, на „Распустилишту”. Припремамо се за то, али „Јато” је форма у којој се трудимо да останемо отворени у погледу кретања. Ништа није нужно, у смислу да увежбавамо сваки покрет, да свако увек мора да гледа на исту страну... Поред тога што је међугенерацијско, „Јато” је и интердисциплинарно, па осим покрета и музике, подразумева и радионице цртања и сликања. Све обједињује.

Текст и фото: Игор Бурић