FESTIVAL „POKRETNICA” U „Fabrici” Studentskog kulturnog centra Novi Sad

I ne samo one, nego i članice „Jata”, predstave u nastajanju, kao deo programa ovogodišnjeg festivala koji već neko vreme ima drugačiji koncept od „konzumiranja gotovih proizvoda”. Koncept „potrošnje vremena”, odnosno njegovog oduzimanja, a da bude jasnije - ideja se odnosi na to da vremena nikad dovoljno za najbliže, za kontakt i prisnost, za bliskost, za igru i ples.

Gledam po sali, u krugu na jastučcima i nisu baš tetke i deca. Sa osmehom na licu, više su mi sve nalik na devojčice. A gledajući pre toga šta su izvele, improvizaciju na temu grupne igre, dijagonale, interakcije sa muzičkom kulisom koju su formirali zvuci sintisajzera i ozvučeno šuškanje kese, stvarno su ličile na jato plesačica. U posmatranju njihove igre, prepoznao sam u sebi oslobađanje toplotne energije, zapravo rashlađenje koje je usporilo moje disanje i tok misli prenelo na frekvenciju intonirane muzike. Za mene je pokret prvog dana „Pokretnice” bio preokret, jer sam pre toga leteo po gradu oznojen, završavajući neke trivije, da bi se u „Jatu” zatečenom u „Fabrici”, na festivalskom izdanju kao srcu „Pokretnice”, osetio kao kod kuće. Zapravo, kao u sred jedne meditativne scene posmatranja jata lastavica sa Petrovaradinske duge, tik iznad Dunava, kako izvode nešto što bih u kontekstu plesa i performansa slobodno mogao da nazovem najluđom letačkom akrobatskom koreografijom.

- Kako se ti zoveš? - namerno sam upitao jednu od „dece” iz „Jata”.

- Nađa - smeška se.

- Koliko imaš godina?

- Dvanaest.

Kaže mi da uživa u „Jatu”. Prvi put je na „Pokretnici”. Ne bavi se profesionalno plesom. Niti ga trenira. Sa pravom me ispravlja. Članica je jednog drugog kolektiva NSDKC (Novosadski dečji kulturni centar).

- Ples i nije baš sportska disciplina - objašnjava.

Jako je privlači i uživa da igra. Daje mi dozvolu da je citiram u novinama. Kaže već je bila. Prevremeno je rođena. Treba mi malo da dešifrujem da deluje kao da je predodređena da se eksponira u medijima, pa joj uzvaraćam još jačim osmehom.

Poziv publici

- Publiku ove godine pozivamo da zauzme malo drugačiju i, ako tako poželi, aktivniju ulogu - ne kao pasivnog primaoca gotovog rada (što verujemo da nikada i nije uloga gledaoca), već kao podršku onima koji ples izvode i spoljašnje oko u umetničkom procesu: spoljašnje oko koje potencijalno vidi šta bi sve iz plesa moglo da se pročita i postoji li način da ples gledaocima, ali i iz izvođačima, pruži novo iskustvo i/li još veće uživanje - ponovili su poziv iz Festivala „Pokretnica”. - Dođite da zavirite u proces rada koji stoji iza i pre svakog završenog scenskog dela. Moći ćete da provedete vreme sa nama u sali u drugačijoj, opuštenijoj atmosferi, gde ćete imati slobodu da pišete, crtate ili snimate delove radnog procesa, da prokomentarišete ono što gledate (sa nekim ko sedi do vas i sa nama koji radimo), ili da nam se priključite u nekom segmentu rada.

Programi otvoreni za gledaoce su „Jato” (26. avgust), „Ples u kontaktu” (26. avgust), „1002. noć” (23. avgust), „Bebidron proba” (24. avgust) i „Kompost reanimacija” (29. avgust).

U četiri grupe, dogodile su se četiri promene. Kako na plesnom podijumu, tako i za sintisajzerom i mikrofonom. Sve četiri su pokazale potpuno raznolik odgovor na osnovni zadatak koji sam veće opisao - grupna igra, kretanje u dijagonali, nap-

red-nazad, interakcija sa zvukom. Pre nego što je počeo razgovor na jastučcima, takozvano deljenje iskustva na osnovu čega se može bolje razumeti i definisati šta dalje da se radi, vidim da Željka Jakovljević, uz Jovanu Rakić koautorka „Jata”, u svesci nešto vredno beleži.

- Samo beležim šta se dešavalo i šta će da kažu, pa ćemo da vidimo dalje. Postoji neka struktura do sledećeg puta, ali svakako dozvoljavamo i podstičemo učesnike da imaju svoje predloge i da zajedno stvorimo prijatnu atmosferu u okviru koje može da se predlaže i donose sopstvene odluke, u odnosu na ono čime se trenutno bavimo - objašnjava mi Željka Jakovljević, a ja je pitam čega će da budu jato. - Bićemo jato tela. Znam da naslov asocira na ptice i ribe, da postoje i razna druga, ali nismo želeli da se usmerimo ka životinjskom svetu. Više smo metafora zajedništva u kojem su drugačiji načini kretanja i pravci, a isto odredište, ideja koja nas drži u tom kretanju. Zanimljivo je. Baš je izazovno. Imali smo i mlađih učesnika na prethodnim probama, onih koji imaju četiri, pet godina. Njih je posebno izazovno motivisati na rad, a i za nas je veliko iskustvo kako uopšte možemo da pristupimo ljudima različitih generacija koji su tu da rade zajedno. Kako možemo da napravimo da svima bude zanimljivo ili makar da to pokušamo. Ne znam kako je za gledanje, ali za učestvovanje je baš lepo.

Ideja rada u nastajanju, „Jata”, veoma je komplementarna ideji samog festivala „Pokretnica”. Kako je to Željka Jakovljević formulisala, ideji da se otvori slobodan prostor u kojem možeo zajedno da se stvara, da proba nešto što je predmet interesovanja, bez predrasuda ili prevelikih očekivanja šta to sve može da bude.

- Samo provođenje vremena zajedno je već nešto. I sama činjenica da možemo svi mi različitih generacija da budemo tu i da nešto konkretno  uradimo je za mene već dovoljnjno uspešna - kaže Željka.  

Za Jovanu Rakić „Pokretnica” u poslednjoj deceniji postala nasušna potreba da bi znala gde se umetnici savremenog plesa nalaze kada je u pitanju lokalna scena u Novom Sadu. Misli da je super i to ime koje pokreće da se nešto desi, a da je vezano za savremenu plesnu scenu.

- „Jato” je moja velika želja i projekat koji je iz lokalnog prvo prerastao u nešto što je nacionalno, pa čak i međunarodno. Radi se o međugeneracijskoj plesnoj impro-

vizaciji. Koleginica željka Jakovljević i ja se trudimo da pronalazimo metode rada u kojem zajedno učestvuju i deca i odrasli, svi različitog uzrasta - sada je red na Jovanu Rakić, od koje je zapravo sve i krenulo kada je u pitanju „Jato”. - Došli smo do naziva „Jato” između ostalog zato što jato služi da jače jedinke zaštite slabije. I inače su nam važne te održive, podržive energije, priče, ideologije, kako god. Predstavu „Jato” ćemo prvi put izvesti na festivalu „Tancplac” ovde u „Fabrici” 19. septembra, a dotle uživamo u procesu. Osim u „Fabrici” Studentskog kulturnog centra Novi Sad, „Jato” ima značajnu podršku i Novosadskog dečjeg kulturnog centra, gde će takođe biti deo programa, na „Raspustilištu”. Pripremamo se za to, ali „Jato” je forma u kojoj se trudimo da ostanemo otvoreni u pogledu kretanja. Ništa nije nužno, u smislu da uvežbavamo svaki pokret, da svako uvek mora da gleda na istu stranu... Pored toga što je međugeneracijsko, „Jato” je i interdisciplinarno, pa osim pokreta i muzike, podrazumeva i radionice crtanja i slikanja. Sve objedinjuje.

Tekst i foto: Igor Burić