ДЕВЕТА УМЕТНОСТ: ВЕКОВНИЦИ: БЕСКРВНИ, ИНТЕГРАЛ IV Авантуре вампира јеретика
Марко Стојановић (1978) својеврсна је стрип институција на овдашњим просторима; он је посвећени, упорни и тврдоглави стрип аутор, агилни организатор и промотер, најпознатији као кључна фигура стваралачког тима стрип серијала “Вековници” (започетог 2007) са тренутним скором од 13 албума. “Вековници” су 2011. године добили и “побочни” (тзв “spin-off”) серијал “Бескрвни” који тренутно чине три албума.
Како је време протицало а број албума серијала растао (и бивао продат) појавила се потреба за интегралним издањем, категоријом која је у домаћем стрипу изузетно ретка за разлику од (бело)светске издавачке праксе да се старе епизоде неког успешног серијала штампају у луксузним издањима, чиме се задовољава потражња за распродатим албумима а целокупном серијалу признаје статус запаженог дела 9. уметности. Дакле, од 2020. године знатижељни читаоци, у тврдим корицама, на високо квалитетној штампи, могу читати “Интеграле” који садрже по два албума “Вековника”; после три интеграла овог серијала као четврти интеграл се појављује “Бескрвни - Мотив вампира” и чине га албуми “Мртва стража” и “Зла крв”.
Главни јунак “Бескрвних” је вампир Алексеј Васиљевић, кога су читаоци “Вековника” накратко упознали у четвртом албуму тог серијала. Алексеј је био један од одабране Дванаесторице (најспособнијих, најкрволочнијих) из најужег круга око Господара свих вампира. Но, у “Бескрвнима” Алексеј је одметник, издајник, јеретик који прогања и убија своју некадашњу браћу (као што и они жарко желе да њега елиминишу). Време дешавања је садашњост (дакле бар 200-тињак година после “Вековника”). Зашто је и како дошло до раскола између Господара и Алексеја за сада се не објашњава али ће свакако бити разјашњено, мало-по мало, током албума који (неминовно) следе.
“Бескрви” су започели жустро и ‘у сред среде’ албумом “Мртва стража” сачињеном од осам самосталних прича које скицирају Алексејеву позицију, без превише објашњавања, јер за то нема времена због бурних дешавања и брзих акција елиминисања противника. Свака епизода има другог цртача, што додатно динамизује читаву поставку (нарочито је занимљиво мењање Алексејеве физиономије, са све дугим зулуфима ‘а ла’ Вулверин). Коначно, мноштво цитата из домаће и светске популарне културе, парафразирање, поигравање познатим моделима, доприноси да почетак серијала заиста буде ванредно силовит. Наводимо неке од ‘кука’ којима се приче везују за опште знану митологију XX века: наслов “Она спава” парафразира Дисову песму “Можда спава”, уз ликовни омаж Милеровом стрип серијалу “Граду греха”, “Мрак” је поклоњење великом Алберту Брећи, “Stayin Аливе” је смештена у време агресивног “Милосрдног анђела”… Свака прича “Мртве страже” поред свог цртача има и посебну насловницу што је свеукупно чак 16 ликовњака у овом албуму, међу којима су Влада Алексић (Шабац), Енис Чишић (Сарајево), Зоран Туцић (Шабац), Борис Баклижа (Крагујевац), Леонид Пилиповић (Суботица), Иван Коритарев (Софија)…
“Зла крв” не наставља фрагментарну структури prеthodnog албума мада је овде велика прича подељена (као у литерарним романима) на поглавља. Место дешавања је Нови Сад, посебно Петроварадинска тврђава а заплет прати истрагу ритуалног убиства локалног антиквара бодежом из Крсташких ратова, односно истрагу мргодног инспектора Стефана Вукајловића, који већ има низ нерешених убистава на столу.
Да све не изгледа како се чини постаје јасно када се открије да је Стефан вукодлак (дакле заклети непријатељ вампира), да је на делу вампирска завера као и да је Алекс врло, врло близу… Док је у првом албуму коришћење жанровске иконографије било колико-толико заклоњено краткоћом фрагмената, у овом албуму се прича обилато користи искуствима из жанровских филмова, литературе и других стрипова. Смењивање злослутних тренутака са сценама бруталног насиља уз добродошле предахе у виду врцавих, духовитих дијалога гради уверљиву атмосферу која тера читаоце да без предаха листају странице. “Злу крв” су цртали Стеван Субић (Зрењанин), Тибериу Бека (Панчево), Дражен Ковачевић (Загреб), Милорад Вицановић Маза (Бања Лука), Аљоша Томић (Добој).
Марко Стојановић исписује „Бескрвне“ са пуним жаром и полетом и гради приче које се не исцрпљују на нивоу пуких жанровских „урадака“ већ баштине и популарну културу XX века, у коју је жанр хорора свакако уграђен и са којом је у специфичној интеракцији. Бројни цртачи са различитих тачака Балкана, било да су почетници или да су већ етаблирана имена, својих разнородним графизмима додатно обогаћују приче дарујући им сасвим нове углове гледања. Свеукупно, интеграл „Бескрвни: Мотив вампира“ доноси узбудљиве приче које ће дефинитивно бити по вољи љубитељима Стојановићеве верзије хорора, али ће бити интересантне и читаоцима којима хорор није једина стрип лектира.
Илија Бакић
