У радњама и тржним центрима почела снижења

У продавницма је купаца мање, а да би их привукли, трговци традиционално половином јануара организују продају по далеко повољнијим ценама. Мањак купаца, као и припрема за пролећну сезону, разлог је што се трговци одлучују на снижења јер ваља ослободити простор за долазак нове робе и продати ону која је преостала. Понуда у продавницама је разноврсна, баш као и цене, може се купити одећа, обућа, ташне... а уштеда се креће од неколико стотина динара па и до више хиљада.

Дакле, у готово свим радњма и тржним центрима су снижења, а трговци муштерије маме уз огромне натписе о висини снижења. Проценат се углавном креће око 20 одсто, али је много и продавнца у којима је роба снижена и до 60 и 70 одсто. То је, свакако, добар проценат јер се може пазарити и упола јефтиније него пре неки дан, али да би били добро упознати с оним што их у радњи чека, муштерије би требало пажљиво да погледају шта на излозима пише. Наиме, продавци, по правилу, великим бројкама пишу висину снижења, без обзира на то о којем је проценту реч, док је упадљиво мањим словима написано да се снижења крећу до, рецимо 70 одсто. То, заправо, значи да је у понуди и роба која је снижена до тог процента, али да се тај поценат снижења не односи на сву робу. Има и доста продавница, пре свега обуће, у којима је роба снижена 30 одсто, што је исписано великим бројкама, а потом следи још већа бројка, од рецимо 60 и 70 одсто, али далеко мањим словима пише да се тај проценат попуста односи на други купљени пар, који при том мора бити јефтинији. 

Мора бити видљива и стара и снижена цена

По речима Марка Драгића из Удружења за заштиту потрошача Војводине, трговци су обавезни да јасно истакну проценат снижења, као и да мора бити јасно који су производи на попусту.

„Производи који су на снижењу морају бити одвојени од оних за које попуст не важи, да се купци не би доводили у заблуду“, каже Драгић.

„Такође, на артиклу мора бити видљива стара цена, као и она која важи уз снижење.“

По његовим речима, уколико муштерија посумња да цена производа није у складу с процентом снижења, може с обратити Тржишној инспекцији, која ће испитати случај и утврдити да ли је пријава тачна или не.

„Жалби нема превише, али кад се жале, потрошачи се жале на истицање цена и њихову видљивост, односно указују на то да се неретко дешава да једна цена пише на производу, а друга, углавном виша, важи на каси. Потрошачи морају да знају да у таквим случајевима трговци морају да поштују, односно наплате онај износ који пише на артиклу“, каже Драгић.

Било како било, куповином на снижењима може се добро проћи и, или уштедити или купити више. Тако се сада женске кошуље у великом броју продавница могу наћи за око 1.200 динара, односно и до 1.000 динара јефтиније, слично је и при куповини фармерки, панталона, џемпера, чизама, ципела, ташни... и то без сумње добро знају они који су ових дана пошли у пазар.

Будући да су јануарска снижења традиционална, многи их и спремно дочекују и у куповину крећу управо сада, и то циљано, јер се заиста може много ушедети, што се посебно односи на веома скупу робу. По речима једне од муштерија у продавници обуће, више недеља меркала је чизме које је сад купила. Стрпљивост јој се исплатила јер их је сад платила око 12.800 динара, уместо донедавних више од 21.000. Добро су прошли и они који су чекали с куповином мушких ципела које сада коштају око 7.600 динара уместо 15.500, хаљине, за коју сад треба 16.600 динара, а не чак 23.800, јакне, која сада кошта око 10.000 динара, односно 6.000 мање, мушке кошуље, која сада стаје око 6.800 динара, а не 11.500, капута, за који сада трерба око 28.000 динара, а не око 56.500...

Д. Млађеновић