U radnjama i tržnim centrima počela sniženja

U prodavnicma je kupaca manje, a da bi ih privukli, trgovci tradicionalno polovinom januara organizuju prodaju po daleko povoljnijim cenama. Manjak kupaca, kao i priprema za prolećnu sezonu, razlog je što se trgovci odlučuju na sniženja jer valja osloboditi prostor za dolazak nove robe i prodati onu koja je preostala. Ponuda u prodavnicama je raznovrsna, baš kao i cene, može se kupiti odeća, obuća, tašne... a ušteda se kreće od nekoliko stotina dinara pa i do više hiljada.

Dakle, u gotovo svim radnjma i tržnim centrima su sniženja, a trgovci mušterije mame uz ogromne natpise o visini sniženja. Procenat se uglavnom kreće oko 20 odsto, ali je mnogo i prodavnca u kojima je roba snižena i do 60 i 70 odsto. To je, svakako, dobar procenat jer se može pazariti i upola jeftinije nego pre neki dan, ali da bi bili dobro upoznati s onim što ih u radnji čeka, mušterije bi trebalo pažljivo da pogledaju šta na izlozima piše. Naime, prodavci, po pravilu, velikim brojkama pišu visinu sniženja, bez obzira na to o kojem je procentu reč, dok je upadljivo manjim slovima napisano da se sniženja kreću do, recimo 70 odsto. To, zapravo, znači da je u ponudi i roba koja je snižena do tog procenta, ali da se taj pocenat sniženja ne odnosi na svu robu. Ima i dosta prodavnica, pre svega obuće, u kojima je roba snižena 30 odsto, što je ispisano velikim brojkama, a potom sledi još veća brojka, od recimo 60 i 70 odsto, ali daleko manjim slovima piše da se taj procenat popusta odnosi na drugi kupljeni par, koji pri tom mora biti jeftiniji. 

Mora biti vidljiva i stara i snižena cena

Po rečima Marka Dragića iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, trgovci su obavezni da jasno istaknu procenat sniženja, kao i da mora biti jasno koji su proizvodi na popustu.

„Proizvodi koji su na sniženju moraju biti odvojeni od onih za koje popust ne važi, da se kupci ne bi dovodili u zabludu“, kaže Dragić.

„Takođe, na artiklu mora biti vidljiva stara cena, kao i ona koja važi uz sniženje.“

Po njegovim rečima, ukoliko mušterija posumnja da cena proizvoda nije u skladu s procentom sniženja, može s obratiti Tržišnoj inspekciji, koja će ispitati slučaj i utvrditi da li je prijava tačna ili ne.

„Žalbi nema previše, ali kad se žale, potrošači se žale na isticanje cena i njihovu vidljivost, odnosno ukazuju na to da se neretko dešava da jedna cena piše na proizvodu, a druga, uglavnom viša, važi na kasi. Potrošači moraju da znaju da u takvim slučajevima trgovci moraju da poštuju, odnosno naplate onaj iznos koji piše na artiklu“, kaže Dragić.

Bilo kako bilo, kupovinom na sniženjima može se dobro proći i, ili uštediti ili kupiti više. Tako se sada ženske košulje u velikom broju prodavnica mogu naći za oko 1.200 dinara, odnosno i do 1.000 dinara jeftinije, slično je i pri kupovini farmerki, pantalona, džempera, čizama, cipela, tašni... i to bez sumnje dobro znaju oni koji su ovih dana pošli u pazar.

Budući da su januarska sniženja tradicionalna, mnogi ih i spremno dočekuju i u kupovinu kreću upravo sada, i to ciljano, jer se zaista može mnogo ušedeti, što se posebno odnosi na veoma skupu robu. Po rečima jedne od mušterija u prodavnici obuće, više nedelja merkala je čizme koje je sad kupila. Strpljivost joj se isplatila jer ih je sad platila oko 12.800 dinara, umesto donedavnih više od 21.000. Dobro su prošli i oni koji su čekali s kupovinom muških cipela koje sada koštaju oko 7.600 dinara umesto 15.500, haljine, za koju sad treba 16.600 dinara, a ne čak 23.800, jakne, koja sada košta oko 10.000 dinara, odnosno 6.000 manje, muške košulje, koja sada staje oko 6.800 dinara, a ne 11.500, kaputa, za koji sada trerba oko 28.000 dinara, a ne oko 56.500...

D. Mlađenović