С том сумом се може лепо провести па понешто и купити. Драма може настати на граници када, након контроле, крене царињење робе.
Роба купљена у иностранству из пртљага грађана подлеже царини само ако је њена вредност већа од 100 евра. До те суме се не плаћају дажбине ако је намењено за личну употребу.
У случају да роба није за трговину, туриста ће платити царину по општој тарифи од десет одсто, плус порез на додату вредност по стопи од 20 процената за већину робе која у коферима стиже с одмора. Ту спадају гардероба, обућа, књиге, рачунари и додатна опрема за њих те техничка роба намењена употреби у домаћинству а не даљој трговини или производњи.
Хоће ли поменуте дажбине платити или не зависи од тога шта ће на питање цариника „Имате ли нешто да пријавите?” одговорити „да” или „не”. Знамо већ да поједини прођу тек тако. У случају када је царинска конторла обимнија и цариник пронађе робу чија вредност улази у царинску тарифу, плаћање поменутих дажбина је неминовно. Уколико туриста код себе има рачун, и то важећи, с подацима, и та цена ће се узимати као релевантна за царињење. Уколико је пак без рачуна, цариник ће је одредити на основу сличне робе, сходно Царинском закону и другим прописима, па ће се на то додати сви већ поменути трошкови. Другим речима, немојте покушавати да убедите никога да рачунар кошта 15 евра и слично.
Многима ће, када се враћају кући, бити напорно да носе то што су купили па ће сами себи или пријатељима и рођацима послати робу поштом. У том случају имаће додатни трошак. Рецимо, ако је неко купио патике, мобилни телефон или нешто слично у вредности од сто евра, на граници плаћа 10 плус 20 одсто. У случају да пошиљка стиже поштом, у основицу за обрачун царинске тарифе од 10 одсто плус ПДВ од 20 улази и поштарина. Однонсо, уместо 130 евра, платиће све трошкове 135,2.
Грађани који путују у иностранство треба да знају да у великом броју земаља имају право на повраћај пореза на купљену робу. Међу њима су и Мађарска и Грчка, које спадају у веома популарне дестинације. Код северних суседа пре преласка границе треба показати пасош, попунити формулар који ће цариник с мађарске стране оверити. Приликом следећег боравка новац се добија назад на за то одређеним местима.
Туристи не морају да страхују да ће им држава повећавати царине, чак и када би ситуација у државној каси била таква да би то било пожељно. Разлог за то је наш пут ка Европској унији.
Србија на путу ка Унији треба своје прописе да хармонизује с тамошњим. То се, наравно, односи и на царину. Зато искакња неће бити.
Што се тиче робе која се може уносити у Србију, и ми смо, као и друге земље, осетљиви на акцизну и луксузну робу. Може се унети 200 комада цигарета, литар алкохолног пића и један парфем. У Србију се могу уносити и живе животиње и оружје, али али је ту третман посебан.
Д. Вујошевић
