У Војводини најмање младих незапослених

По подацима из тог новог документа, у првом квараталу ове године у Србији је било запослено 2,68 милиона лица, а без посла их је било 468.000. Подаци показују да је у прва три месеца ове године стопа незапослености благо порасла, и то са 14,7 одсто – колико је било на крају 2017 – на 14,8 одсто на крају марта 2018. У поређењу с истим периодом прошле године, број незапослених повећан је 3,5 одсто, док је истовремено број запослених повећан 1,4 одсто, с 2,65 милиона у првом кварталу прошле године на 2,68 милиона у истом периоду ове.

Стопа запослености у прва три месеца ове године у Србији била је 45,1 одсто, што је 2,6 одсто мање него на крају прошле године, али је зато два одсто више него у истом периоду 2017. године. Подаци из „Трендова” показују да је стопа незапослености младих, од 15 до 34 године, у прва три месеца ове године била 34,6 одсто, што је више у односу на prеthodni квартал, али је зато ниже него у истом периоду 2017, када је износила 37,1 одсто. Највиша стопа незапослености младих почетком године забележена је у регионима јужне и источне Србије, а најнижа у Војводини – 27 одсто.

Посматрано по полу, незапосленост је у прва три месеца ове године мања код мушкараца него код жена: 14,1 одсто активних мушкараца и 15,8 одсто активних жена је без посла.

Незапосленост код жена опала је највише у Војводини, и то са 14,2 одсто на 13,2. Посматрано по статусу, у односу на крај прошле године дошло је до смањења броја запослених лицима у свим категоријама, а највећи пад евидентиран је код самозапослених и помажућих чланова домаћинстава.

Од укупно 121.542 незапослена у Војводини сваки четврти спада у категорију младих. По статистичким подацима НСЗ-а, на крају прошлог месеца у Војводини је било 37.995 незапослених старости између 15 и 23 године. Највише младих без посла – 13.202 – има између 30 и 34 године, док је оних између 25 и 29 – 12.459.

Највећи број запослених забележен је у услужном сектору – 58 одсто, затим у индустрији – 23, пољопривреди – 15 и грађевинарству – четири одсто. Такве теденције, односно пораст броја запослених у услужном сектору а пад у осталим, присутне су, напоменуто је у „Трендовима”, и у глобалној економији и у складу су с десетогодишњим трендовима.

Од укупног броја запослених у првом кварталу ове године – 2.688.300 – њих 1.957.700 су запослени радници, 590.300 самозапослени, а 140.200 помажући чланови домаћинства. Уколико се први квартал ове године пореди с последњим прошле, највећи пад запослености бележи се код самозапослених и помажућих чланова домаћинства. Наиме, крајем прошле године било је 642.600 самозапослених и 156.100 помажућих чланова домаћинства.

Љ. Малешевић