ШТА ДОНОСИ СЛОБОДНО ТРЖИШТЕ РАДА НА ОТВОРЕНОМ БАЛКАНУ Који профили су тражени

Таква могућност би, од почетка наредног месеца, требала да буде пред грађанима Србије, Северне Македоније и Албаније, односно од тада би они, без много муке, могли да се запосле у некој од тих држава. Наиме, тада би требало да буде успостављено јединствено тржиште рада између Србије, Северне Македоније и Албаније, што значи да ће се радници слободно кретати унутар Отвореног Балкана и запошљавати без дозвола, које су странцима потребне.

Да ће се то и десити, недавно је рекао и министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић.

- У Отвореном Балкану смо фокусирани на тржиште радне снаге и радимо на томе да се у јулу успостави јединствени идентификациони број за све људе на тржишту земаља чланица ове иницијативе и да они могу слободно да се запосле у било којој од ове три земље - рекао је Момировић.

Да би грађани из Албаније, Северне Македоније или Србије лакше нашли посао у некој од тих држава под једнаким условима као у њиховим земљама, потребно је да приступе својој е-управи са захтевом за издавање "Отворени Балкан ИД броја" (ОБ ИД број). Тај број је регулисан споразумом који је ратификован у све три државе и направљен да би сервисирао грађане Србије, Северне Македоније и Албаније и омогућио примену радних дозвола.

Да ли ће пут Србије кренути грађани Албаније и Северне Македоније, или ће из наше земље пут неке од њих кренути грађани Србије, требало би да се покаже ускоро. Мотиви одласка на рад у неку од ових земаља сугурно су различити - неко се нада бољим условима рада, неко већим зарадама или промени у каријери, а слично је и с онима који ће им понудити радно место - јер радне снаге одређених струка нема па је и потреба за радницима како посао не би стао све већа.

Почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић каже да је недостатак радне снаге у овом региону видљив и да државе морају да предузму кораке да тај проблем реше јер ће у супротном привреда стати.

- Отварање јединственог тржишта радне снаге је за нас, послодавце позитивна ствар и то посебно кад је реч о радницима одређених занимања која недостају - грађевински радници, вариоци, све занатске струке од столара до армирача, трговци, угоститељи, ИТ стручњаци... - каже Атанцковић. - Многи грађани наше земље, а управо радници тих дефицитарних струка, отишли су да раде у земљама Европске уније и многа радна места су упражњена, посебно током сезоне, па је ово начин да се та радна места попуне.

По његовим речима, ако радна снага мора да се увози, онда је за Србију боље да долазе радници с Балкана него из Азије или Африке.

- Они ће се лакше уклопити у нашу средину јер су из окружења, блиски су нам по менталитету и навикама и културолошки су нам ближи од оних који долазе с Далеког истока -  сматра Атанацковић.

Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић указује да Отворени Балкан има много предности и да је грађанима овог региона омогућено слободно кретање робе, услуга, људи.

- И раније је између земаља у региону било размене радне снаге, али ће овим потезом то бити олакшано и убрзано - каже Милић. - Радника појединих струка нема, многи наши грађани отишли су у европске земље и једноставно радна снага мора се тражити тамо где је има.У сличној ситуацији су и, рецимо, Мађарска и Румунија, којима фали огроман број радника и у које су дошли да раде стотине хиљада грађана других земаља.

По његовим речима, отварање јединственог тржиште рада између Србије, Северне Македоније и Албаније је добар потез, а подударио се и с изменама и допунама закона о заопошљавању странаца, које олакшавају запошљавање странаца у Србији.

- На недавно одржаном Социјално-економском савету Србије премијерка Ана Брнабић је говорила о разлозима за измене и допуне овог закона - каже  Милић. - Он свакако олакшава положај страних радника у Србији јер је предвиђено да они добијају статус запосленог на неодређено време, а уместо привремене радне дозволе добијаће боравишну дозволу и то у веома брзом поступку који траје десетак дана. Циљ тих промена сигурно је поједностављивање и убрзавање процедуре и бржа попуна радних маста, али не би било добро да се због тога спусти минимална сатница у нашој земљи.

Д. Млађеновић