НОВОСАЂАНИ УЧЕ ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ ДА НАМ ЧИТА ЕМОЦИЈЕ Истраживачко-развојни институт ради на препознавању фацијалне експресије

Милица Шкипина, млађи истраживач Института, која се бави овом врстом истраживања, појашњава да препознавање фацијалних експресија обухвата детекцију лица, а након тога издавајање кључних карактеристика као што су: очи, уста, нос и обрве. Када се то издвоји, следи анализа тих експресија.

- На основу онога што смо детектовали, можемо да радимо препознавање конкретне емоције, као што су: срећа, туга, страх и слично. Разне су врсте примене, како у терапији код психотерапеута тако и код професора. Психолог може да види како пацијент реагује, какве су му емоције приликом разговора и на основу тога може да прилагоди своју терапију. У образовању професор може да види како студент реагује на одређене начине предавања па може да прилагоди своје излагање, како би они били више укључени. Затим, можемо користити за детекцију и анагажовање учесника у неким позивима и предавањима и слично, као и у маркетиншке сврхе. Рецимо, одређена комапнија може да гледа како корисници гледају на неке њихове производе или кампање па да на основу тога поспеши пословање, односно привуче више корисника – појаснила је Шкипина за „Дневник”.

Институт је, како је она појаснила, у оквиру сарадње са локалним стартапом који имају веб апликацију за конференције, већ применио у пракси ово истраживање.

- Уградили смо наш модел за препознавање ангажовања учесника, како би могли предавачи да виде колико је ко укључен у читав процес. Дакле, по фацијалној експресији може да се види колико ко прати предавање – каже Шкипина, која тренутно ради у групи за рачунарску визију и даљинску детекцију. Њена област истраживања укључује рачунарску визију и обраду природног језика. 

Млади истраживачи у пет група

Институт је основан 2021. године са циљем да унапреди област вештачке интелигенције у региону.

Постоји пет истраживачких група у Институту у којима раде млади истраживачи.

- Код генерисања слика, видеа и звука могућа је примена у рестаурацији оштећених слика. Уколико се појави неки шум на слици или светлост, то се може решити применом модела. Било је актуелно једно време да се рестаурирају старе слике, пошто су биле лошег квалитета па употребом модела вештачке интелигенције добијају много бољи квалитет – каже наша саговорница.

Шкипина је студент друге године докторских студија на Факултету техничких наука у Новом Саду, на коме је prеthodno завршила основне и мастер студије на студијском програму рачунарство и аутоматика као студент генерације.

Интересује се за истраживање и развој у разним областима вештачке интелигнеције, попут генеративних, мултимодалних и великих језичких модела.

- На Институту сам почела да радим из разлога што могу додатно да усавршавам своје вештине у софтверском инжењерству које сматрам предусловом за ефикасан развој вештачке интелигенције. Поред тога, ту је могућност сарадње са привредом – појаснила је она.

С. Аничић Илић