ДА ЛИ СМО СПРЕМИ ЗА НАЈВЕЋЕ ТРЖИШТЕ СВЕТА? Кинези ће куповати и српска вина, а мераче и наше винограде АЛИ ИМА ЈЕДНА ЦАКА – ГРОЖЂЕ МОРА БИТИ ИЗ СРБИЈЕ

До сада им се није пружала шанса да тргују ни на једном инотржишту на овакав начин.

Уговор о слободној трговини од 1. јула подразумева извоз вина по повољним условома, нижој царини, која у наредних пет година до 2029. године треба да буде укинута, што је за овдашње винарије одлична прилика да домаћа вина стигну у најмногољуднију земљу на свету, где је под виноградима пола милиона хектара винове лозе, а винска индустрија развијена у тој мери да представља конкурецију великим светским произвођачима вина.

Директор Савеза винара и виноградара Србије Стева Рајта казао је за „Дневник”да су Кинези усавршили технологију прављења вина, отворили тамошње тржиште за друге светски признате винарије и истовремено и они кренули у инвестирање винове лозе и вина свуда по свету.

- Зато, осим извоза вина, треба очекивати и њихове купце заинтересоване за наше винограде - навео је Рајта. - Кинзи воле да тргују вином по свету и да га увозе из целог света. Воле и бела и црвена вина и у погледу цене не би требало да извозници имају проблема. Свака роба у великој Кини има свога купца, па ће имати места на кинеском тржишту и наша вина од 15 до 20 евра и она која су скупља.

С друге стране, наглашава Рајта, квалитет наших вина протеклих година је толико унапређен да домаћим винаријама стижу награде за квалитет са безмало свих међународних сајмовима.

- Колико смо цењени најбољи пример је прошлогодишњи Сајам вина југоисточне Европе - Винска визија Балкана када су винари из Србије имали чак 3.500 састанака са потенцијалним купцима, а Винска визија Балкана је трећи сајам вина у Европи по квалитету - подсетио је Рајта.

Истакао је да, нажалост, немамо велике количине вина за кинеско тржиште јер од око 500 винарија већина је малих, где свака годишње произведе од 15.000 до 20.000 боца.

– Додуше, имамо ми и оне где се годишње направи од 50.000 до 200.000 боца вина, а врло мало оних где буде вина до 700.000 боца годишње, док кинески купци обично траже испоруке од 300.000 до 500.000 литара вина. Велики недостатак домаће винске индустрије се огледа и у томе што је свега седам до осам посто винограда под засадима локалних сорти грожђа, од укупно око 20.000 хектара колико се налази од виновом лозом – указује Рајта.

Рајта каже да је главно да извоз крене и указао да у инотрговању важи правило да се продају само вина произведена у нашим винаријама од нашег грожђа и да винари не покушавају реекспорт јер ће испоруке бити заустављене.

Председник Удружења винара Србије Стева Рајта нагласио је да на домаћем тржишту имамо око 70 милиона литара вина, али да од тих количина од 35 до 40 милона литара потиче из домаће производње а остатак стигне из увоза са других тржишта.

Конкуренција у свету је велика а нама је пружена прилика да послујемо на највећем тржишту света и треба да је и искористимо поготово што се у свету осећа мањак вина због утицаја климе. Међународна организација за вино и винову лозу је први пут после 1961. године саопштила да је у свету мање произведено вина за седам одсто, па и несташица вина може да буде шанса за домаће винарије да лакше дођу до дистрибутера, али и да због нижих царина на увоз крену да увећавају произовдњу вина и засаде под грожђем.

- Биће занимљиво видети када крене извоз како ће се понашати винарије које извозе годинама на страна тржишта. Питање је да ли ће се одрећи својих дугогодишњих пословних партера и вина преусмерити ка великом кинеском купцу или остати лојални старим муштеријама – сматра Рајта.

З. Делић