DA LI SMO SPREMI ZA NAJVEĆE TRŽIŠTE SVETA? Kinezi će kupovati i srpska vina, a merače i naše vinograde ALI IMA JEDNA CAKA – GROŽĐE MORA BITI IZ SRBIJE

Do sada im se nije pružala šansa da trguju ni na jednom inotržištu na ovakav način.

Ugovor o slobodnoj trgovini od 1. jula podrazumeva izvoz vina po povoljnim uslovoma, nižoj carini, koja u narednih pet godina do 2029. godine treba da bude ukinuta, što je za ovdašnje vinarije odlična prilika da domaća vina stignu u najmnogoljudniju zemlju na svetu, gde je pod vinogradima pola miliona hektara vinove loze, a vinska industrija razvijena u toj meri da predstavlja konkureciju velikim svetskim proizvođačima vina.

Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Steva Rajta kazao je za „Dnevnik”da su Kinezi usavršili tehnologiju pravljenja vina, otvorili tamošnje tržište za druge svetski priznate vinarije i istovremeno i oni krenuli u investiranje vinove loze i vina svuda po svetu.

- Zato, osim izvoza vina, treba očekivati i njihove kupce zainteresovane za naše vinograde - naveo je Rajta. - Kinzi vole da trguju vinom po svetu i da ga uvoze iz celog sveta. Vole i bela i crvena vina i u pogledu cene ne bi trebalo da izvoznici imaju problema. Svaka roba u velikoj Kini ima svoga kupca, pa će imati mesta na kineskom tržištu i naša vina od 15 do 20 evra i ona koja su skuplja.

S druge strane, naglašava Rajta, kvalitet naših vina proteklih godina je toliko unapređen da domaćim vinarijama stižu nagrade za kvalitet sa bezmalo svih međunarodnih sajmovima.

- Koliko smo cenjeni najbolji primer je prošlogodišnji Sajam vina jugoistočne Evrope - Vinska vizija Balkana kada su vinari iz Srbije imali čak 3.500 sastanaka sa potencijalnim kupcima, a Vinska vizija Balkana je treći sajam vina u Evropi po kvalitetu - podsetio je Rajta.

Istakao je da, nažalost, nemamo velike količine vina za kinesko tržište jer od oko 500 vinarija većina je malih, gde svaka godišnje proizvede od 15.000 do 20.000 boca.

– Doduše, imamo mi i one gde se godišnje napravi od 50.000 do 200.000 boca vina, a vrlo malo onih gde bude vina do 700.000 boca godišnje, dok kineski kupci obično traže isporuke od 300.000 do 500.000 litara vina. Veliki nedostatak domaće vinske industrije se ogleda i u tome što je svega sedam do osam posto vinograda pod zasadima lokalnih sorti grožđa, od ukupno oko 20.000 hektara koliko se nalazi od vinovom lozom – ukazuje Rajta.

Rajta kaže da je glavno da izvoz krene i ukazao da u inotrgovanju važi pravilo da se prodaju samo vina proizvedena u našim vinarijama od našeg grožđa i da vinari ne pokušavaju reeksport jer će isporuke biti zaustavljene.

Predsednik Udruženja vinara Srbije Steva Rajta naglasio je da na domaćem tržištu imamo oko 70 miliona litara vina, ali da od tih količina od 35 do 40 milona litara potiče iz domaće proizvodnje a ostatak stigne iz uvoza sa drugih tržišta.

Konkurencija u svetu je velika a nama je pružena prilika da poslujemo na najvećem tržištu sveta i treba da je i iskoristimo pogotovo što se u svetu oseća manjak vina zbog uticaja klime. Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu je prvi put posle 1961. godine saopštila da je u svetu manje proizvedeno vina za sedam odsto, pa i nestašica vina može da bude šansa za domaće vinarije da lakše dođu do distributera, ali i da zbog nižih carina na uvoz krenu da uvećavaju proizovdnju vina i zasade pod grožđem.

- Biće zanimljivo videti kada krene izvoz kako će se ponašati vinarije koje izvoze godinama na strana tržišta. Pitanje je da li će se odreći svojih dugogodišnjih poslovnih partera i vina preusmeriti ka velikom kineskom kupcu ili ostati lojalni starim mušterijama – smatra Rajta.

Z. Delić