Током лета месечно више од стотину тровања храном

Главни “кривци” тровања су бактерије, а оне могу да буду у домаћим сладоледима и кремовима, нарочито ако се праве од сирових јаја, мајонез и други намази, месо и месне прерађевине које се не прже или не грилују довољно, млеко и млечни производи. Опрез је зато неопходан и у кући, где мора да се води рачуна о правилном чувању намирница, али треба бити пажљив и у одабиру брзе хране, грилова и посластичарница, а изузетно је важна и лична хигијена и редовно прање руку. У Институту за јавно здравље Војводине кажу да су за један месец имали пријављено више од 100 тровања храном, а узрочници тровања у овим случајевима су бактерије салмонела и кампилобактер.

У периоду од 27. маја до 27. јуна у Војводини је регистровано 103 случаја тровања храном, од којих су 52 изазвана салмонелама, а 51 кампилобактером. Од овог броја, 40 случајева је регистровано у Новом Саду, од којих је 17 изазваних салмонелом и 23 изазваних кампилобактером, каже примаријус др Снежана Медић из Центра за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине.

Како наводи др Медић, салмонелозе се јављају спорадично, у виду мањих или већих епидемија.  Најчешће су породичне епидемије, а данас су ретке епидемије у објектима јавне исхране.

Салмонеле се најчешће преносе контаминираном храном, а најчешћи извор салмонелозних тровања храном су термички необрађени животињски продукти, као што су  јаја, месо, посебно живинско, млеко и млечни производи. У епидемијама инкриминисану намирницу најчешће представљају јела од недовољно термички обрађених јаја, разне торте и колачи са филом од јаја који није термички обрађен, јела од јаја, похована меса, посебно пилетина, салате, домаћи мајонези и домаћи сладолед. Међутим, и храна која је термички третирана може накнадно да се загади, нарочито ако дуго стоји или ако се припрема и држи заједно са необрађеним производима, односно ако се обрађује на прљавим даскама, посудама или загађеним рукама. Храна може да се загади салмонелама и при транспорту, обради и чувању, објашњава др Медић.

Кампилобактериоза је  болест која се на човека преноси са животиња и производа животињског порекла, а најчешће намирнице које су извор заразе су животињског порекла, односно потичу од заражене животиње. Највише је заступљена живина, затим свиње, овце и говеда, а ређе је узрок заразе непастеризовано или непрокувано млеко.

Болест се чешће региструје код деце млађе од пет година, а обично се јавља у појединачним случајевима или мањим породичним епидемијама, наводи др Медић.

Постоје и стафилококна тровања храном, која су изазвана снажним егзотоксином, односно отровом. Узрочник је бактерија која иначе изазива гнојне промене на кожи и слузокожи, али може да се нађе код здравих људи, најчешће у носу и ждрелу, а понекад и на кожи руку. Стафилокок може да доспе и загади храну ситним капљицама пљувачке и слузи из уста и носа при говору, кијању, као и при непосредном додиру. Храну стафилококама могу да загаде и муве, преносећи их са загађених места. Тровања могу да изазову и условно патогене бактерије, које чине део нормалне цревне флоре.

Оне изазивају промене само када се знатно умноже или када ослаби имунитет или када се деси и једно и друго. Тровање је последица деловања отрова који се ослобађа при распадању бактерија у храни. То могу да буду недовољно подгрејана или хладна јела, која су раније направљена или намирнице које се користе без prеthodnog кувања, као што су сиреви, мајонез, кремови, суво месо и неке конзерве, као и храна  која дуго стоји на собној температури, посебно лети, напомиње др Медић.

Салмонелозно тровање почиње нагло, након неколико сати до пар дана после узимања загађене хране. Знаци тровања су грчеви у стомаку, мука, гађење, повраћање, учестали, а често и крваво слузав пролив и до 20 столица на дан, као и повишена телесна температура, хладан зној, несвестица и општа малаксалост. Код већине оболелих болест пролази спонтано за неколико дана и ретко захтева  болничко лечење.

Код кампилобактериоза након два до четири дана од узимања намирница долази до скока температуре, главобоље, болова у мишићима, слабости и малаксалости, болова у трбуху, што је праћено повраћањем и учесталим проливастим столицама. Столице су воденасте, непријатног мириса са примесама крви, слузи и гноја. Број столица се креће од 10 до 20 у току једног дана, а  болест траје обично од три до пет дана, каже др Медић.

Најбоља превенција тровања храном је безбедна припрема хране, безбедно руковање намирницама и редовно прање руку и одржавање личне и хигијене радних површина. Посебну пажњу треба обратити при куповини намирница на мирис, изглед и боју, начин паковања, избегавати додир са другим животним намирницама.

Јаја треба куповати само у неломљивим кутијама, а разбијено јаје држати далеко од других животних намирница. Не саветује се конзумирање ровитих, некуваних и непечених јаја, а све намирнице у које се убацују јаја потребно је добро скувати или испећи. Салмонеле се брзо размножавају на собној температури, у млаким јелима, али се не размножавају у фрижидеру, зато фрижидер треба укључити на нижи степен хлађења, не више од четири степена Целзијуса, не претрпавати га храном и не отварати га често. Салмонеле убија висока температура приликом припреме хране, а температура у јелу мора да буде виша од 75 степени, а треба знати и да дубоко замрзавање не убија салмонеле.

Нелечене салмонелозе и кампилобактериозе могу да доведу до компликација, те да воде и у друге болести.

Знаци стафилококног тровања јављају се нагло, најчешће два до три сата, а некад и свега пола сата од уношења загађене хране, уз често повраћање, јаке болове и грчеве у трбуху, пролив и општу малаксалост. Јачина и ток тровања зависе од количине унетог токсина и степена отпорности организма. У тежим случајевима може да дође до дехидратације, колапса и шока.

Знаци тровања храном условно патогеним бактеријама су мучнина, грчеви у стомку и појава једног до два пролива. Болест траје кратко, неколико дана и пролази спонтано, а тежи облици болести се очекују код старијих и мале деце.

У блажим случајевима довољна је дијета, потребно је да се искључе млеко, млечни производи, воће и посластице и кафа, а треба јести тост, суву храну, индустријске супе и доста течности. Уколико тегобе трају дуже од 24 сата, а посебно ако је присутна повишена телесна температура, као и велики број проливастих столица, потребно је одмах се јавити свом лекару који онда по потреби даје одговарајућу терапију, упозорава др Медић.

Љ. Петровић