Tokom leta mesečno više od stotinu trovanja hranom

Glavni “krivci” trovanja su bakterije, a one mogu da budu u domaćim sladoledima i kremovima, naročito ako se prave od sirovih jaja, majonez i drugi namazi, meso i mesne prerađevine koje se ne prže ili ne griluju dovoljno, mleko i mlečni proizvodi. Oprez je zato neophodan i u kući, gde mora da se vodi računa o pravilnom čuvanju namirnica, ali treba biti pažljiv i u odabiru brze hrane, grilova i poslastičarnica, a izuzetno je važna i lična higijena i redovno pranje ruku. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da su za jedan mesec imali prijavljeno više od 100 trovanja hranom, a uzročnici trovanja u ovim slučajevima su bakterije salmonela i kampilobakter.

U periodu od 27. maja do 27. juna u Vojvodini je registrovano 103 slučaja trovanja hranom, od kojih su 52 izazvana salmonelama, a 51 kampilobakterom. Od ovog broja, 40 slučajeva je registrovano u Novom Sadu, od kojih je 17 izazvanih salmonelom i 23 izazvanih kampilobakterom, kaže primarijus dr Snežana Medić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Kako navodi dr Medić, salmoneloze se javljaju sporadično, u vidu manjih ili većih epidemija.  Najčešće su porodične epidemije, a danas su retke epidemije u objektima javne ishrane.

Salmonele se najčešće prenose kontaminiranom hranom, a najčešći izvor salmoneloznih trovanja hranom su termički neobrađeni životinjski produkti, kao što su  jaja, meso, posebno živinsko, mleko i mlečni proizvodi. U epidemijama inkriminisanu namirnicu najčešće predstavljaju jela od nedovoljno termički obrađenih jaja, razne torte i kolači sa filom od jaja koji nije termički obrađen, jela od jaja, pohovana mesa, posebno piletina, salate, domaći majonezi i domaći sladoled. Međutim, i hrana koja je termički tretirana može naknadno da se zagadi, naročito ako dugo stoji ili ako se priprema i drži zajedno sa neobrađenim proizvodima, odnosno ako se obrađuje na prljavim daskama, posudama ili zagađenim rukama. Hrana može da se zagadi salmonelama i pri transportu, obradi i čuvanju, objašnjava dr Medić.

Kampilobakterioza je  bolest koja se na čoveka prenosi sa životinja i proizvoda životinjskog porekla, a najčešće namirnice koje su izvor zaraze su životinjskog porekla, odnosno potiču od zaražene životinje. Najviše je zastupljena živina, zatim svinje, ovce i goveda, a ređe je uzrok zaraze nepasterizovano ili neprokuvano mleko.

Bolest se češće registruje kod dece mlađe od pet godina, a obično se javlja u pojedinačnim slučajevima ili manjim porodičnim epidemijama, navodi dr Medić.

Postoje i stafilokokna trovanja hranom, koja su izazvana snažnim egzotoksinom, odnosno otrovom. Uzročnik je bakterija koja inače izaziva gnojne promene na koži i sluzokoži, ali može da se nađe kod zdravih ljudi, najčešće u nosu i ždrelu, a ponekad i na koži ruku. Stafilokok može da dospe i zagadi hranu sitnim kapljicama pljuvačke i sluzi iz usta i nosa pri govoru, kijanju, kao i pri neposrednom dodiru. Hranu stafilokokama mogu da zagade i muve, prenoseći ih sa zagađenih mesta. Trovanja mogu da izazovu i uslovno patogene bakterije, koje čine deo normalne crevne flore.

One izazivaju promene samo kada se znatno umnože ili kada oslabi imunitet ili kada se desi i jedno i drugo. Trovanje je posledica delovanja otrova koji se oslobađa pri raspadanju bakterija u hrani. To mogu da budu nedovoljno podgrejana ili hladna jela, koja su ranije napravljena ili namirnice koje se koriste bez prethodnog kuvanja, kao što su sirevi, majonez, kremovi, suvo meso i neke konzerve, kao i hrana  koja dugo stoji na sobnoj temperaturi, posebno leti, napominje dr Medić.

Salmonelozno trovanje počinje naglo, nakon nekoliko sati do par dana posle uzimanja zagađene hrane. Znaci trovanja su grčevi u stomaku, muka, gađenje, povraćanje, učestali, a često i krvavo sluzav proliv i do 20 stolica na dan, kao i povišena telesna temperatura, hladan znoj, nesvestica i opšta malaksalost. Kod većine obolelih bolest prolazi spontano za nekoliko dana i retko zahteva  bolničko lečenje.

Kod kampilobakterioza nakon dva do četiri dana od uzimanja namirnica dolazi do skoka temperature, glavobolje, bolova u mišićima, slabosti i malaksalosti, bolova u trbuhu, što je praćeno povraćanjem i učestalim prolivastim stolicama. Stolice su vodenaste, neprijatnog mirisa sa primesama krvi, sluzi i gnoja. Broj stolica se kreće od 10 do 20 u toku jednog dana, a  bolest traje obično od tri do pet dana, kaže dr Medić.

Najbolja prevencija trovanja hranom je bezbedna priprema hrane, bezbedno rukovanje namirnicama i redovno pranje ruku i održavanje lične i higijene radnih površina. Posebnu pažnju treba obratiti pri kupovini namirnica na miris, izgled i boju, način pakovanja, izbegavati dodir sa drugim životnim namirnicama.

Jaja treba kupovati samo u nelomljivim kutijama, a razbijeno jaje držati daleko od drugih životnih namirnica. Ne savetuje se konzumiranje rovitih, nekuvanih i nepečenih jaja, a sve namirnice u koje se ubacuju jaja potrebno je dobro skuvati ili ispeći. Salmonele se brzo razmnožavaju na sobnoj temperaturi, u mlakim jelima, ali se ne razmnožavaju u frižideru, zato frižider treba uključiti na niži stepen hlađenja, ne više od četiri stepena Celzijusa, ne pretrpavati ga hranom i ne otvarati ga često. Salmonele ubija visoka temperatura prilikom pripreme hrane, a temperatura u jelu mora da bude viša od 75 stepeni, a treba znati i da duboko zamrzavanje ne ubija salmonele.

Nelečene salmoneloze i kampilobakterioze mogu da dovedu do komplikacija, te da vode i u druge bolesti.

Znaci stafilokoknog trovanja javljaju se naglo, najčešće dva do tri sata, a nekad i svega pola sata od unošenja zagađene hrane, uz često povraćanje, jake bolove i grčeve u trbuhu, proliv i opštu malaksalost. Jačina i tok trovanja zavise od količine unetog toksina i stepena otpornosti organizma. U težim slučajevima može da dođe do dehidratacije, kolapsa i šoka.

Znaci trovanja hranom uslovno patogenim bakterijama su mučnina, grčevi u stomku i pojava jednog do dva proliva. Bolest traje kratko, nekoliko dana i prolazi spontano, a teži oblici bolesti se očekuju kod starijih i male dece.

U blažim slučajevima dovoljna je dijeta, potrebno je da se isključe mleko, mlečni proizvodi, voće i poslastice i kafa, a treba jesti tost, suvu hranu, industrijske supe i dosta tečnosti. Ukoliko tegobe traju duže od 24 sata, a posebno ako je prisutna povišena telesna temperatura, kao i veliki broj prolivastih stolica, potrebno je odmah se javiti svom lekaru koji onda po potrebi daje odgovarajuću terapiju, upozorava dr Medić.

LJ. Petrović