Допринос испитивању мрачне стране личности

Награда јој је уручена на међународном научном скупу „Емпиријска истражива-ња у психологији” 2. априла, на Филозофском факултету у Београду. У склопу награде, проф. др Бојана Динић је одржала почасно предавање на тему „Расветљавање мрачних црта личности“.

“С обзиром на то да се ове године први пут додељује награда, драго ми је што ћу отворити ову лепу праксу препознавања научног доприноса младих истраживача”, рекла је за „Дневник” др Бојана Динић. “Награду ћу поделити са својим колегом, пријатељем и саборцем у испитивању мрачних црта личности, Јанком Међедовићем. Свако од нас ће одржати предавање у оквиру којег ће презентовати резултате свог научног рада.”

Примарно интересовање наше саговорнице усмерено је на испитивање антагонистичких црта личности и понашања, пре свега на такозване мрачне црте личности, односно концепт Мрачне тријаде и тетраде. Како је објаснила, то је скуп три социјално токсичних особина личности - психопатије, нарцизма и макијавелизма, које се повезују с антисоцијалним понашањима. “У својим радовима сам сконцентрисана на испитивање концептуалних дилема у вези мрачним цртама личности, нпр. шта је њихова заједничка карактеристика, односно сржна повезница, пошто постоје различита теоријска разматрања у вези са тим шта је она заправо. Поред тога, испитујем и како су мрачне црте повезане са различитим агресивним и насилним понашањем, како у офлајн, тако и у онлајн простору и антисоцијалним понашањима генерално”, каже наша саговорница. “Пошто постоји више предлога у вези с тим шта је сржна карактеристика мрачних црта, да ли је то недостатак емоционалне интелигенције, ниска сарадљивост, себичност или ниско поштење. Ми смо испитали све те предлоге и дошли смо до закључка да је срж мрачних црта, у ствари, безосећајност, односно зарављени афекат, одсуство емпатије, осећања кривице и кајања. Зато је особама са вишим мрачним цртама лакше да буду агресивне према другима, да манипулишу и искоришћавају друге, упадају у интерперсоналне сукобе, јер заправо не обраћају пажњу на туђа осећања.“

Када се упустила у истраживање мрачних црта личности, др Бојана Динић је приметила да у Србији нема пуно инструмената који би могли да мере израженост тих црта. Зато је радила на адаптирању тих психолошких мерних инструмената на српски језик, као и на креирању нових инструмената, уложивши пуно труда да нашим истраживачима понуди више “алата”, када желе да мере мрачне црте и друге особине.

“Креирање инструмената је тимски рад. Један од упитника који сам креирала са колегама је Упитник о агресивности који мери четири димензије - бес, осветољубивост, доминацију и хостилност. Како је то изгледало? Најпре смо претражили досадашњу литературу и пос-

тојеће упитнике за процену агресивности и сродних особина, па смо спровели истраживање и задали испитаницима те упитнике, те посебним статистичким поступцима издвојили основне димензије агресивности, којих је било четири. Потом смо по угледу на садржај тих димензија креирали аутентичне ставке које треба да описују те димензије, и на крају у склопу новог истраживања тестирали упитник. За овај упитник смо понудили и норме за нашу популацију, тако да сваки практичар може да га користи и тумачи када има потребу да процени нечији потенцијал за агресивно понашање.”

Поред овог упитника, проф. др Динић је са колегом креирала и Тест опште информисаности ТОИ-СЕ који произилази из других њених интересовања, усмерених на психометрију. Тест је објавила издавачка кућа „Синапса едиције”, те сви практичари широм Србије могу да га користе. То су два најважнија инструмента које је Бојана Динић истакла, а треба споменути да је на српски језик адаптирала преко 50 инструмената, а са тимом креирала укупно шест.

По речима др Бојане Динић, постоји велико интересовање средњошколаца за упис на студије психологије на Филозофском факултету у Новом Саду. Студенти се на четвртој години опредељују којом ће се области психологије бавити. На располагању су им четири модула. Општи модул је један од четири модула, на којем је ангажована и проф. др Бојана Динић. Овај модул покрива опште области психологије као што су статистика, психометрија, психологија личности, социјална психологија и више је усмерен на стицање научних и истраживачких компетенција. Свакако, компетенције стечене на овом модулу користе и онима који су више усмерени на примењене области психологије, посебно уколико ће у свом раду примењивати тестове и уколико желе да се баве испитивањем тржишта, маркетиншким испитивањима и слично.

Добитница престижне награде, др Бојана Динић, између осталог је и чланица СТАР Центра изузетних вредности за бихејвиорална истраживања у психологији (njnjnj.star.ff.uns.ac.rs) од његовог оснивања 2014. године, а од од прошле године је акредитован као центар изузетних вредности од стране Министарству науке, технолошког развоја и иновација и једини је овакав центар у оквиру друштвених наука у Србији.

„У оквиру Центра СТАР  спроводе се близаначке, породичне и епигенетичке студије. Близанци су нам веома драгоцени узорак, с обзиром на то да постоје једнојајчани близанци, који деле 100 одсто истог генетичког материјала и двојајчани близанци, који деле 50 одсто, као и било који брат и сестра”, каже проф. др Бојана Динић. “Поређењем сличности и разлика између једнојајчаних и двојајчаних близанаца по некој карактеристици, можемо тачно да израчунамо колико је нека особина наследна у популацији.” Сви заинтересовани близанци могу да се пријаве у СТАР Регистар близанаца на njnjnj.blizanci.rs који је једини овакав регистар код нас и шире у региону. Проф. др Бојана Динић наводи “У оквиру близаначке студије сам усмерена на испитивање наследности психопатије, агресивности и агресивног понашања. На пример, добили смо резултат да је физичка агресија више под утицајем наследних чинилаца, док је вербална више средински условљена, одн. да зависи од неких специфичних искустава које свако од нас има. Испитивали смо и наследност мрачних црта попут психопатије и резултат је да је она наследна око 50 одсто. Можемо рећи да наследни фактори имају удела у објашњењу одређених врста агресије и мрачних црта, али то није никада 100 одсто, што је добра вест за нас. То значи да на обликовање антагонистичких црта или понашања више или пођеднако утиче средина, што практичарима пружа могућност да осмисле адекватне стратегије превенције и интервенције.”

Осим поменутих ангажовања, др Динић је била руководилац пројекта који је реализован од 2020. до 2021. године и финансиран од стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност. Пројекат је усмерен на испитивање чинилаца ризичне употребе друштвених мрежа код адолесцената, пре свега, дигиталног насиља. Као важан исход овог пројекта је “Водич за превенцију ризичне употребе друштвених мрежа код адолесцената”, настао на основу резултата пројекта, а који је намењен наставницима, родитељима и самим адолесцентима (https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2021/978-86-6065-654-6), те касније и публикација “Дигитално насиље” (https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2022/978-86-6065-705-5) за све оне које интересује да сазнају више о овом феномену.

Осим тога, проф. др Динић радови су одабрани за врхунски резултат Филозофског факултета у Новом Саду за 2020. и 2021. годину. Добитница је награде за најбољег младог истраживача на Филозофском факултету у Новом Саду 2013. године, а 2018. године међународне награде за најбољег истраживача на почетку каријере коју додељује Интернационално друштво за испитивање индивидуалних разлика (ISSID). Затим је 2022. године добила награду за научну изузетност у области друштвено–хуманистичких наука, коју додељује Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност АП Војводине.

Текст и фото: Ивана Бакмаз