Болест о којој се нерадо прича: Еректилна дисфункција

Еректилна дисфункција према узроку може да се подели у две категорије. Ону која је узрокована психолошким факторима и еректилну дисфункцију узроковану органским факторима. Обично су узроци помешани, тако да у највећем броју случајева имамо комбинацију психолошких и органских фактора. Веома често еректилна дисфункција представља један од симптома других болести, најчешће обољења нервних или васкуларних структура као и ендокринолошких поремећаја. Еректилна дисфункција најчешће је повезана са диабетесом, повишеним крвним притиском, неуролошким обољењима, увећаном простатом, пушењем цигарета и хормонским поремећајима, каже др Димитрије Јеремић из Клинике за урологију Клиничког центра Војводине.

Испитивања су показала да је код пацијената који болују од еректилне дисфункције знатно већа смртност, пре свега на рачун повећане смртности због обољења кардиоваскуларног система. Ово често обољење доводи до анксиозности и депресије и значајно утиче на квалитет живота.

Др Јеремић истиче како су све то веома важни разлози због којих је неопходно посматрати еректилну дисфункцију као озбилно стање и потражити помоћ уролога.

Дијагноза еректилне дисфункције поставља се на основу података које пацијент даје о тегобама које има, на основу прегледа и лабораторијских налаза. Ултрасонографски преглед и магнетна резонанца користе се ретко, првенствено у случајевима код повреда гениталија и након оперативних захвата. Лечење еректилне дисфункције је комплексно и обично захтева ангажовање више различитих специјалиста, напомиње др Јеремић.

Уколико се током дијагностике установи постојање неког поремећаја, односно постојање другог обољења, те се еректилна дисфункција посматра само као један од симптома, неопходно је да се лечи основно обољење и на тај начин се стварају услови за нормализацију еректилне функције.

Данас постоји велики број лекова који се примењују у лечењу еректилне дисфункције. Поред лекова примењују се вакуум апарати који потпомажу у постизању ерекције. Код најтежих случајева, када су сви други начини лечења безуспешни, могуће је  хируршко лечење којим се коригују анатомске промене и евентуално пласира имплант у пенис. Данас се највише употребљавају протезе које по потреби доводе до ерекције. Уколико лекови не делују саветује се примена пумпи за постизање ерекције и протеза за пенис, које се уграђују током процедуре у општој анестезији. Током интервенције пласирају се два импланта, објашњава др Јеремић.

Пацијенти који болују од еректилне дисфункције комплетну дијагностику, терапију као и саветовање могу да добију у Клиничком центру Војводине. Уколико је установљено постојање неког другог обољења пацијенти имају корист од разних лекова, вакуум справа и хирургије, док код пацијената који су изгубили самопоуздање и имају изражену психолошку компоненту еректилне дисфункције, објашњење и речи охрабрења имају значајан ефекат, казао је др Јеремић.

Протезе могу да буду ригидне и тада је пенис стално у ерекцији, или се протезе по потреби пуне течношћу из резервоара и доводе до ерекције.

Пацијенти код којих се пласира пенилна протеза су веома задовољни постигнутим резултатима у највећем броју случајева. Наравно, треба имати у виду да је у питању хируршка интервенција која има одређена непосредна и одложена нежељена дејства, додао је др Јеремић.

Хронични простатитис је веома чест узрок поремећаја ерекције код млађих особа и узрокује читав низ симптома који су често збуњујући и неспецифични. Пацијенти се обично жале на присуство бола у пределу доњег дела леђа, доњег дела трбуха, дебелог црева, пениса и тестиса. Често се јављају уринарне инфекције које се понављају. Пацијенти се такође жале да је млаз приликом мокрења танак, да чекају на мокрење, да имају осећај да се нису у потпуности испразнили, а из мокраћне цеви може се цедити садржај. Ултрасонографски налаз може бити уредан или да покаже увећану простату. Лечење хроничног простатиса у највећем броју случајева доводи до побољшања ерекције.

Љ. Петровић