Bolest o kojoj se nerado priča: Erektilna disfunkcija
NOVI SAD: Erektilna disfunkcija je poremećaj koji se javlja veoma često i oko deset odsto muškaraca u uzrastu od 19 do 59 godina ima ovaj problem. Disfunkcija se definiše kao nemogućnost postizanja i održavanja erekcije dovoljne za seksualni odnos. Međutim, ova pojava često može da bude i simptom drugih bolesti, te se stoga treba obratiti lekarima što ranije.
Erektilna disfunkcija prema uzroku može da se podeli u dve kategorije. Onu koja je uzrokovana psihološkim faktorima i erektilnu disfunkciju uzrokovanu organskim faktorima. Obično su uzroci pomešani, tako da u najvećem broju slučajeva imamo kombinaciju psiholoških i organskih faktora. Veoma često erektilna disfunkcija predstavlja jedan od simptoma drugih bolesti, najčešće oboljenja nervnih ili vaskularnih struktura kao i endokrinoloških poremećaja. Erektilna disfunkcija najčešće je povezana sa diabetesom, povišenim krvnim pritiskom, neurološkim oboljenjima, uvećanom prostatom, pušenjem cigareta i hormonskim poremećajima, kaže dr Dimitrije Jeremić iz Klinike za urologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Ispitivanja su pokazala da je kod pacijenata koji boluju od erektilne disfunkcije znatno veća smrtnost, pre svega na račun povećane smrtnosti zbog oboljenja kardiovaskularnog sistema. Ovo često oboljenje dovodi do anksioznosti i depresije i značajno utiče na kvalitet života.
Dr Jeremić ističe kako su sve to veoma važni razlozi zbog kojih je neophodno posmatrati erektilnu disfunkciju kao ozbilno stanje i potražiti pomoć urologa.
Dijagnoza erektilne disfunkcije postavlja se na osnovu podataka koje pacijent daje o tegobama koje ima, na osnovu pregleda i laboratorijskih nalaza. Ultrasonografski pregled i magnetna rezonanca koriste se retko, prvenstveno u slučajevima kod povreda genitalija i nakon operativnih zahvata. Lečenje erektilne disfunkcije je kompleksno i obično zahteva angažovanje više različitih specijalista, napominje dr Jeremić.
Ukoliko se tokom dijagnostike ustanovi postojanje nekog poremećaja, odnosno postojanje drugog oboljenja, te se erektilna disfunkcija posmatra samo kao jedan od simptoma, neophodno je da se leči osnovno oboljenje i na taj način se stvaraju uslovi za normalizaciju erektilne funkcije.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u lečenju erektilne disfunkcije. Pored lekova primenjuju se vakuum aparati koji potpomažu u postizanju erekcije. Kod najtežih slučajeva, kada su svi drugi načini lečenja bezuspešni, moguće je hirurško lečenje kojim se koriguju anatomske promene i eventualno plasira implant u penis. Danas se najviše upotrebljavaju proteze koje po potrebi dovode do erekcije. Ukoliko lekovi ne deluju savetuje se primena pumpi za postizanje erekcije i proteza za penis, koje se ugrađuju tokom procedure u opštoj anesteziji. Tokom intervencije plasiraju se dva implanta, objašnjava dr Jeremić.
Pacijenti koji boluju od erektilne disfunkcije kompletnu dijagnostiku, terapiju kao i savetovanje mogu da dobiju u Kliničkom centru Vojvodine. Ukoliko je ustanovljeno postojanje nekog drugog oboljenja pacijenti imaju korist od raznih lekova, vakuum sprava i hirurgije, dok kod pacijenata koji su izgubili samopouzdanje i imaju izraženu psihološku komponentu erektilne disfunkcije, objašnjenje i reči ohrabrenja imaju značajan efekat, kazao je dr Jeremić.
Proteze mogu da budu rigidne i tada je penis stalno u erekciji, ili se proteze po potrebi pune tečnošću iz rezervoara i dovode do erekcije.
Pacijenti kod kojih se plasira penilna proteza su veoma zadovoljni postignutim rezultatima u najvećem broju slučajeva. Naravno, treba imati u vidu da je u pitanju hirurška intervencija koja ima određena neposredna i odložena neželjena dejstva, dodao je dr Jeremić.
Hronični prostatitis je veoma čest uzrok poremećaja erekcije kod mlađih osoba i uzrokuje čitav niz simptoma koji su često zbunjujući i nespecifični. Pacijenti se obično žale na prisustvo bola u predelu donjeg dela leđa, donjeg dela trbuha, debelog creva, penisa i testisa. Često se javljaju urinarne infekcije koje se ponavljaju. Pacijenti se takođe žale da je mlaz prilikom mokrenja tanak, da čekaju na mokrenje, da imaju osećaj da se nisu u potpunosti ispraznili, a iz mokraćne cevi može se cediti sadržaj. Ultrasonografski nalaz može biti uredan ili da pokaže uvećanu prostatu. Lečenje hroničnog prostatisa u najvećem broju slučajeva dovodi do poboljšanja erekcije.
LJ. Petrović