Зоран Станковић у Младићевом тиму

бивши начелник ВМА и некадашњи српски министар одбране и здравља.

– Младићеви браниоци су ме раније већ ангажовали за експертизу обдукционих налаза из масовних гробница Томашица – објашњава Зоран Станковић. – После изненадне смрти професора Дуњића, прихватио сам да погледам његову комплетну експертизу, а затим на основу ње направим нови експертски извештај, који ће садржати и стручно мишљење о узроку и начину страдања муслимана у Сребреници.

Иначе, доктор Станковић је радио и прву експертску анализу убијених у Сребреници. Он објашњава да је у процесу против генерала Крстића пред Хашким трибуналом образлагао експертизу за 2.082 посмртна остатка пронађена у Сребреници.

– Професор Дуњић ме је у том послу наследио, а своју експертизу је урадио на знатно већем броју случајева. Но, пошто сам тек на почетку изучавања његовог извештаја, било би неозбиљно да изводим закључке. Очекујем да ћу тај посао урадити до краја године и да ћу већ почетком наредне да се појавим у судници. Остаје да се види да ли ћу претходно изаћи са својом екпертизом масовне гробнице у Томашици, али то је питање за адвоката и суд, а не за мене – истакао је Станковић.

Станковић је крајем 1991. као мајор на вуковарском ратишту вршио је обдукције посмртних остатке погинулих и тамо остао годину дана. На ратним просторима бивше Југославије извршио је обдукције више од 5.000 посмртних остатака погинулих.

У прошлости је више пута пружао експертску помоћ хашком суду, а био је и члан Југословенског комитета за прикупљање података о истраживању злочина против човечности и међународног права од 1993. Од 1994. је експерт Уједињених нација за судску медицину. Децембра 1997. Станковић је основао тим за истраживање последица НАТО бомбардовања на подручју Републике Српске.

Радио је једно време као специјалиста и форензичар на Институту за судску медицину и патологију ВМА а затим и као начелник: Одсека за културу ткива, Института за судску медицину и Завода за патологију и судску медицину ВМА, све до 17. јануара 2002. када је именован за начелника ВМА. На овом положају је остао све до 23. априла 2005. када је након сукоба са тадашњим министром одбране Првославом Давинићем, око различитог гледања на статус ВМА и Санитетске службе ВСЦГ, смењен са дужности, демобилисан и пензионисан.

На предлог Владе Србије, указом председника Републике, именован је да замени претходно смењеног министра Првослава Давинића. Функцију министра одбране је вршио и након раздруживања Србије и Црне Горе, а на овом месту је остао до 15. маја 2007, када је након избора у Србији и конституисања нове владе Србије за новог министра одбране Републике Србије.

Након одласка с функције министра одбране наставио је да ради као наставник на Полицијској академији, Вишој школи за унутрашње послове и на приватном Стоматолошком факултету у Панчеву.

Средином марта 2011. године постаје министар здравља у реконструисаној Влади Србије. Од 2012. обавља дужност председника Координационог центра за југ Србије у Влади Србије.

Љ. М.