Виши суд у Новом Саду одобрио 197 мера прислушкивања
Од почетка примене новог антикорпуцијског закона, 1. марта 2018, до сада осуђено је 628 људи. Највише је осуђено за злоупотребу службеног положаја – 168 од 193 оптужена, затим за давање мита – 86 од 104 оптужена и за злоупотребу положаја одговорног лица – 53 од 100 оптужених.
Посебна одељења за сузбијање корупције почела су да раде 1. марта прошле године при вишим судовима у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву. По подацима Министарства правде, за 15 месеци, на основу њихових налаза и кривичних пријава, подигнуте су оптужнице против 1.007 лица, док су судови у истом периоду изрекли укупно 628 пресуда, првостепених и правоснажних.
На основу законских решења, формирано је и пет ударних група. У њиховом раду су, осим заменика тужиоца и представника полиције из Одељења за борбу против корупције, учествовали и представници Пореске полиције, Управе за јавне набавке, Управе за спречавање прања новца, Републичког геодетског завода и Министарства пољопривреде. Три ударне групе су успешно обавиле задатке и на основу њихових резултата покренута су три сложена кривична поступка. Преостале две још предузимају активности у предистражном поступку.
У протеклих 15 месеци због проневера у обављању привредне делатности, што је ново кривично дело, оптужена су 72 лица, а осуђено њих 65. Због проневере је осуђено 57 лица од 85 оптужених. Због давања мита оптужено је 48 људи, а осуђено 22.
Најмање оптужених и осуђених било је за ново кривично дело примања мита у обављању привредне делатности – само је један осуђен од два оптужена лица. По двоје је осуђено и за преваре у обављању привредне делатности и за давање мита у обављању привредне делатности. У оба случаја било је по пет отужница.
Десет људи је било оптужено за трговину утицајем, а два лица су осуђена. Због недозвољене трговине подигнуте су четири оптужнице, а три лица су осуђена.
У истом периоду 11 пресуда је донето на основу споразума о признању кривице.
У борби против корупције коришћене су и мере прислушкивања, тајног праћења и снимања. Због тога што грађани имају право да им се држава не меша у комуникацију и кретање, закон је прописао да се посебне доказне радње могу применити само у случајевима када се „на други начин не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано”.
По подацима који су из новосадског Вишег суда достављени „Дневнику”, Посебно одељење Вишег суда у Новом Саду за сузбијање корупције, почев од установљавања 1. марта 2018. године и закључно с 20. мајем ове, поступајући по захтевима Вишег јавног тужилштва у Новом Саду за предузимање посебних доказних радњи, донело је укупно 197 мера сходно члановима 161–190 ЗКП-а.
У одговору нашем листу из Вишег суда наведено је да „није било случајева да се захтев Посебног одељење ВЈТ-а за сузбијање корупције за издавање мера одбије”.
У Министарству правде истичу да ове бројке најбоље говоре о томе да борба против корупције није само декларативна. Оне су и доказ да је Србија предузела бројне активности како би се проблему корупције стало на пут. То је и донело да се Србија од пре месец дана више не налази на ФАТФ листи држава са стратешким недостацима у обласи борбе против прања новца и финансирања тероризма, тзв. сивој листи.
М. Бозокин