У затвору гаје поврће, љуште орахе и праве бехатон коцке

Рецимо, кад неко крене на вечеру у  ресторан, може убрзо наићи на бехатон стазе, паркинг кугле, келнери могу послужити пикантно месо, поврће и воће, па уз то вино, настало од гроздова који су бујали на виноградарским стубовима направљеним на овој својеврсној економији, односно газдинству.

- Упошљавање лица лишених слободе обавља се пре свега на основу процене стручног тима, који између осталог утврђује за чега су способни за рад на, “економији”, коју ја више волим да зовем “домаћинство” - каже за „Дневник“ управник Окружног затвора у Новом Саду Зоран Јовановић, који води ову установу преко шест година. -  Осуђеници су радно  ангажовани на отприлике 13 хектара и плаћени за свој рад у складу са законом, али важно је напоменути да те послове  обављају добровољно.

Иза добро осигураних зидина у  два пластеника по 450 квадратних метара готово све се  гаји. Млади лук, спанаћ, тиквице, блитва, салата, краставци и остало поврће. С једном фирмом затвор је направио уговор да осуђеници из затвореног одељења услужно чисте орахе и за то буду плаћени. Неки „станари“ ове установе радили су и на пошумљавању.

- Имамо на по пет хектара засејне кукуруз и детелину, овас и  тритикл, укрштену пшеницу и раж на једном хектару. Исто тако, за првих шест месеци ове године произведене су у импресивним количинама бале детелине луцерке која служи за исхрану животиња у зимском периоду, пшеница, тритикл, сламе и то је све углавном за потребе одржавања економије. Успели смо да од добрих људи, донацијом једне пољопривредне задруге, добијемо трактор, а и град нам је донирао три возила. Ваља напоменути да је из овог нашег извора 3.500 килограма меса  с економије искоришћено за исхрану затвореника - објашњава Јовановић.

Он истиче да је само  за првих шест месеци ове године продато 150 комада прасића, нешто мање јагњади  и назимади.

- То је продато углавном „великим купцима“, бешто и појединцима. Може сваки  грађанинин да купи, на пример, прасе. Добије уплатницу, плати и носи. Ценама пратимо тржиште, повољне су,   редовно се коригују у односу на оне у малопродаји. Све комплименте смо добили кад је реч о квалитету меса, а то нерочито односи на јагњад - наводи с поносом Јовановић. - Имамо тренутно стотинак оваца, овнове, јагњади, крмача за приплод и вредног трогодишњег нераста који се, како кажу „баш нарадио“, товљенике, назимади, прасади. За сопствену употребу имамо 200 стабала шљива, 100 комада стабала јабуке...

Управник Јовановић напомиње да се у овом затвору производи и бетонска галантерија, стубови и термо блокови, а све то чини сопствени приход за одржавање

зграда, едукативне радионице, куповину разног материјала. Ради се и картонажа која се прави по poruybinama за разне купце, тако да и то доноси одређене приходе. У истом  погону је и бетонска галантерија  јер лица  из затвореног одељења не могу да буду ван зида.

- Трудимо се да урадимо све што можемо. Неко би рекао, дајемо “ол инклузив“: три оброка, доктора, четврти оброк ако радиш, кревет, грејање, купање. У време кад сам служио војску имао сам мање погодности. Ипак, одређени број лица лишених слободе каже да је  само дошао да одлежи казну, а не да је одради - коментарише Јовановић.

Миша Вујачић