У Швајцарској пресечен ланац трговине наркотицима
Главни ланац трговине је пресечен након што је у Санкт Галену запленила ма те дроге и ухапсила шест особа после дуже истраге. Хероин је увезен из Албаније, а међу ухапшенима су двојица мушкараца из Србије и четворица Албанаца, преноси новинска агенција Пресхева Јоне, по информацијама које су добили од швајцарске полиције.
У области Санкт Гален полиција је успела да пресече међународну мрежу за трговину дрогом. Заплењена дрога је вредна око 1,2 милион евра.
То хапшење Срба и Албанаца доказује да њихови односи функционишу одлично када је реч о организованом криминалу широм Европе, како преносе страни медији.
Након полицијске истраге ухапшена су два брата из Србије, а приликом претреса кућа у областима Санкт Гален, Цирих и Швајз, пронађено је 13 килограма хероина и неколико хиљада франака. Одатле се хероин превозио у друге делове земље.
Током испоруке једне од тих пошиљки у Женеви су ухапшена браћа из Србије и два албанска клијента.
Прошле недеље је полиција ухапсила, такође за време испоруке, двојицу Албанаца. Код себе су имали два килограма хероина и новац.
По проценама УНОДЦ-а, кроз југоисточну Европу се кријумчари 60–65 тона хероина годишње. На главнима кријумчарскима рутама користе се постојећа путна и железничка инфраструктура, а све чешће и морске луке и поморски путеви.
За кријумчарење хероина преко југоисточне Европе највише се користи „балканска рута”. Хероин се несмањеним интензитетом кријумчари севернобалканском и јужнобалканском рутом, док је централнобалканска дестинација изгубила на актуелности, а тиме и Србија као транзитна земља у кријумчарењу хероина према Западној Европи, оцењује је у студији МУП-а „Опасности од претњи од тешког и организованог криминала”.
По наводима у тој студији, по уласку у југоисточну Европу (Турску), хероин се делом даље кријумчари тзв. балканском рутом, према Западној Европи. „Балканска рута” се грана на северну, централну и јужну, од којих су актуелизоване северна и јужна.
Кријумчарење севернобалканском рутом води из Турске, преко Бугарске, Румуније, Мађарске, даље се одвија према Централној и Западној Европи. Хероин се несмањеним интензитетом кријумчари овом рутом.
Мањи део кријумчареног хероина из Албаније и Србије (АПКиМ), даље се кријумчари преко Црне Горе према БиХ и Хрватској и даље према Западној Европи.
Организоване криминалне групе и криминалне групе које се баве уличном продајом хероина зависницима нуде грам хероина по 20 до 25 евра. По последњим проценама, број интравенских корисника те дроге у Србији креће се између 10.000 и 25.000. Централни процењени број је 20.000 интравенских корисника те дроге, наводи се у студији МУП-а. Процена је спроведена у оквиру tnjinning пројекта „Имплементација стратегије за борбу против дрога, моменте смањења понуде и потражње”, који је подржала Европска унија.
У централнобалканску руту која води преко Србије спајају се кријумчарски канали који воде из правца Македоније (делом преко АПКиМ), из Албаније преко АПКиМ и из Албаније преко Црне Горе, у Србију.
Анализа заплена указује да су и даље актуелне тачке кријумчарења хероина у Србију преко граничног прелаза Градина из Бугарске, граничног прелаза Табановци из Македоније и граничног прелаза Мехов крш из Црне Горе.
Због смањене актуелности централнобалканске руте за кријумчарење хероина, ОКГ у Србији активност све више усмеравају на снабдевање локалног тржишта. Оне ангажују курире који су или вишеструки повратници или лица која немају криминалну прошлост. Та лица, по налогу чланова ОКГ који prеthodno организују комплетан кријумчарски канал, одлазе у земље порекла хероина и друмским саобраћајем га континуирано, у количинама од два до пет килограма, кријумчаре у Србију.
Организоване криминалне групе и криминалне групе из Србије које су активни учесници у шверцу хероина централнобалканском и јужнобалканском рутом према Западној Европи су припадници албанске националности с југа Србије и подручја АПКиМ, као и шверцери из Рашке области, указује се у студији МУП-а. Улога албанских ОКГ у кријумчарским каналима је различита, почев од куповине хероина у Турској, организације транспорта до продаје у Западној Европи. У појединим случајевима, те ОКГ продају хероин другим албанским криминалним групама у иностранству, или криминалним групама које се баве уличном продајом у Западној Европи.
Анализе хероина заплењеног на граничним прелазима на улазу у Србију указују на то да је хероин који се кријумчари кроз Србију, и који делом остаје за потребе локалног тржишта, високог степена чистоће. Организоване криминалне групе и криминалне групе које делују у Републици Србији хероин стављају у уличну продају мешајући га с другим супстанцама (парацетамолом, кофеином, шећером и дргим додацима) ради увећања количине и стицања већег профита
М. Бозокин
Д. Николић