U Švajcarskoj presečen lanac trgovine narkoticima

U oblasti Sankt Galen policija je uspela da preseče međunarodnu mrežu za trgovinu drogom. Zaplenjena droga je vredna oko 1,2 milion evra.

To hapšenje Srba i Albanaca dokazuje da njihovi odnosi funkcionišu odlično kada je reč o organizovanom kriminalu širom Evrope, kako prenose strani mediji.

Nakon policijske istrage uhapšena su dva brata iz Srbije, a prilikom pretresa kuća u oblastima Sankt Galen, Cirih i Švajz, pronađeno je 13 kilograma heroina i nekoliko hiljada franaka. Odatle se heroin prevozio u druge delove zemlje.

Tokom isporuke jedne od tih pošiljki u Ženevi su uhapšena braća iz Srbije i dva albanska klijenta.

Prošle nedelje je policija uhapsila, takođe za vreme isporuke, dvojicu Albanaca. Kod sebe su imali dva kilograma heroina i novac.

Po procenama UNODC-a, kroz jugoistočnu Evropu se krijumčari 60–65 tona heroina godišnje. Na glavnima krijumčarskima rutama koriste se postojeća putna i železnička infrastruktura, a sve češće i morske luke i pomorski putevi.

Za krijumčarenje heroina preko jugoistočne Evrope najviše se koristi „balkanska ruta”. Heroin se nesmanjenim intenzitetom krijumčari severnobalkanskom i južnobalkanskom rutom, dok je centralnobalkanska destinacija izgubila na aktuelnosti, a time i Srbija kao tranzitna zemlja u krijumčarenju heroina prema Zapadnoj Evropi, ocenjuje je u studiji MUP-a „Opasnosti od pretnji od teškog i organizovanog kriminala”.

Po navodima u toj studiji, po ulasku u jugoistočnu Evropu (Tursku), heroin se delom dalje krijumčari tzv. balkanskom rutom, prema Zapadnoj Evropi. „Balkanska ruta” se grana na severnu, centralnu i južnu, od kojih su aktuelizovane severna i južna.

Krijumčarenje severnobalkanskom rutom vodi iz Turske, preko Bugarske, Rumunije, Mađarske, dalje se odvija prema Centralnoj i Zapadnoj Evropi. Heroin se nesmanjenim intenzitetom krijumčari ovom rutom.

Manji deo krijumčarenog heroina iz Albanije i Srbije (APKiM), dalje se krijumčari preko Crne Gore prema BiH i Hrvatskoj i dalje prema  Zapadnoj Evropi.

Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe koje se bave uličnom prodajom heroina zavisnicima nude gram heroina po 20 do 25 evra. Po poslednjim procenama, broj intravenskih korisnika te droge u Srbiji kreće se između 10.000 i 25.000. Centralni procenjeni broj je 20.000 intravenskih korisnika te droge, navodi se u studiji MUP-a. Procena je sprovedena u okviru tnjinning projekta „Implementacija strategije za borbu protiv droga, momente smanjenja ponude i potražnje”, koji je podržala Evropska unija.

U centralnobalkansku rutu koja vodi preko Srbije spajaju se krijumčarski kanali koji vode iz pravca Makedonije (delom preko APKiM), iz Albanije preko APKiM i iz Albanije preko Crne Gore, u Srbiju.

Analiza zaplena ukazuje da su i dalje aktuelne tačke krijumčarenja heroina u Srbiju preko graničnog prelaza Gradina iz Bugarske, graničnog prelaza Tabanovci iz Makedonije i graničnog prelaza Mehov krš iz Crne Gore.

Zbog smanjene aktuelnosti centralnobalkanske rute za krijumčarenje heroina, OKG u Srbiji aktivnost sve više usmeravaju na snabdevanje lokalnog tržišta. One angažuju kurire koji su ili višestruki povratnici ili lica koja nemaju kriminalnu prošlost. Ta lica, po nalogu članova OKG koji prethodno organizuju kompletan krijumčarski kanal, odlaze u zemlje porekla heroina i drumskim saobraćajem ga kontinuirano, u količinama od dva do pet kilograma, krijumčare u Srbiju.

Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe iz Srbije koje su aktivni učesnici u švercu heroina centralnobalkanskom i južnobalkanskom rutom prema Zapadnoj Evropi su pripadnici albanske nacionalnosti s juga Srbije i područja APKiM, kao i šverceri iz Raške oblasti, ukazuje se u studiji MUP-a. Uloga albanskih OKG u krijumčarskim kanalima je različita, počev od kupovine heroina u Turskoj, organizacije transporta do prodaje u Zapadnoj Evropi. U pojedinim slučajevima, te OKG prodaju heroin drugim albanskim kriminalnim grupama u inostranstvu, ili kriminalnim grupama koje se bave uličnom prodajom u Zapadnoj Evropi.

Analize heroina zaplenjenog na graničnim prelazima na ulazu u Srbiju ukazuju na to da je heroin koji se krijumčari kroz Srbiju, i koji delom ostaje za potrebe lokalnog tržišta, visokog stepena čistoće. Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe koje deluju u Republici Srbiji heroin stavljaju u uličnu prodaju mešajući ga s drugim supstancama (paracetamolom, kofeinom, šećerom i drgim dodacima) radi uvećanja količine i sticanja većeg profita

M. Bozokin

D. Nikolić