У процесу за тешку саобраћајку код Руменке испитано седам сведока

Окри­вље­ни, ко­ји је иза­шао из при­тво­ра и бра­ни се са сло­бо­де, остао је и ју­че при до­са­да­шњој од­бра­ни без из­ме­на и до­пу­на и из­ја­снио се да му је ја­сно шта му се ста­вља на те­рет. 

На по­чет­ку до­ка­зног по­ступ­ка пу­но­моћ­ник оште­ће­ног адво­кат Вла­ди­мир Бе­љан­ски из­ја­вио је од­мах на по­чет­ку пред ве­ћем да сма­тра да је не­тач­но оце­ње­на бр­зи­на кре­та­ња во­зи­ла, од­но­сно и да је она би­ла мно­го ве­ћа те да о то­ме по­сто­је кон­крет­ни до­ка­зи ко­је је при­ло­жио у под­не­ску и да ни­је утвр­ђе­на вер­ти­кал­на сиг­на­ли­за­ци­ја код ме­ста до­га­ђа­ја, пр­вен­стве­но та­да­шње по­сто­ја­ње зна­ка за огра­ни­че­ње бр­зи­не на том пу­ту, као и ука­зао на то да се не­зго­да де­си­ла при пре­ти­ца­њу, услед че­га је до­шло до из­ле­та­ња с пу­та.

Мај­ка на­стра­да­лог Сне­жа­на С. ка­за­ла је ју­че да је са­зна­ла да је окри­вље­ни во­зио без во­зач­ке до­зво­ле ауто­мо­бил ба­ха­то и пре не­сре­ће јед­ном или два пу­та сед­мич­но.

- Сма­трам да је це­ла ње­го­ва по­ро­ди­ца кри­ва за ово, јер су за то зна­ли, а ни­су му скло­ни­ли кљу­че­ве. Да му је то би­ло пр­ви пут, па би и опро­сти­ла као мај­ка, мо­жда не бих ни реч ре­кла, ни­сам осве­то­љу­бив ро­ди­тељ - ре­кла је кроз су­зе она.

Свих се­дам све­до­ка оста­ли су при ис­ка­зи­ма ко­је су ра­ни­је да­ли у ту­жи­ла­штву по­во­дом овог до­га­ђа­ја. Све­док На­ђа П. ка­за­ла је да је све би­ло у се­кун­да­ма и вр­ло тра­у­ма­тич­но. По­том је све­док Ар­се­ни­је Б. ис­при­чао шта је за­те­као кад је сти­гао на ли­це ме­ста, не­по­сред­но по­сле не­сре­ће.

- С дол­ме сам ви­део да је во­зи­ло у во­ди окре­ну­то на­о­пач­ке, с точ­ко­ви­ма на го­ре. Би­ло је у бли­зи­ни улич­не ра­све­те, а и био је пун ме­сец па је ре­ла­тив­но мо­гло да се ви­ди. Пи­тао сам при­сут­не да ли не­ко не­до­ста­је, ни­ко од оних ко­је сам пи­тао кон­крет­но ни­је био си­гу­ран да ли су сва ли­ца из­ву­че­на, а кад сам са­знао да Ву­ка­ши­на не­ма на ме­сту до­га­ђа­ја, пре­гле­да­ли смо во­зи­ло по­гле­ди­ма, а мо­жда и опи­па­ва­њем, али за­др­жао сам се крат­ко - ка­зао је овај све­док.

Он је до­дао да је при­ме­тио да је Стра­хи­ња био по­ред во­де с не­ким љу­ди­ма, не­ки су га тра­жи­ли до­ле до тр­ске, а оста­ли уз дол­му, али и с дру­ге стра­не, у слу­ча­ју да је ис­пли­вао или ис­пао из ко­ла.

- Кад је сти­гла по­ли­ци­ја, је­дан по­ли­ца­јац је са­мо лам­пом осве­тлио ка до­ле, где се на­ла­зио ауто­мо­бил, али ни­је си­ла­зио, са­мо је за­па­лио ци­га­ре­ту. Тек су­тра­дан сам са­знао шта се за­пра­во де­си­ло - ис­при­чао је Ар­се­ни­је Ч. 

Под­се­ти­мо, стра­вич­на са­о­бра­ћај­на не­сре­ћа, ко­ја је од­не­ла је­дан мла­ди жи­вот, до­го­ди­ла се у но­ћи из­ме­ђу 21. и 22. ав­гу­ста про­шле го­ди­не, ка­да је ауто­мо­бил, у ко­јем су се на­ла­зи­ла че­ти­ри мла­ди­ћа, сле­тео у ка­нал Ду­нав-Ти­са-Ду­нав код Ру­мен­ке. Фол­ксва­ге­ном је скре­нуо с пу­та и уда­рио у са­о­бра­ћај­ни знак, по­сле че­га су ко­ла сле­те­ла у ка­нал. Тро­ји­ца мла­ди­ћа су ис­пли­ва­ла, а Ву­ка­ши­но­во те­ло су ро­ни­о­ци Жан­дар­ме­ри­је ка­сни­је про­на­шли у во­ди.

На по­чет­ку су­ђе­ња, Стра­хи­ња Сто­ја­но­вић је при­знао кри­ви­цу.

- При­зна­јем да сам крив и да сам во­зио без во­зач­ке до­зво­ле. При­зна­јем да сам био ал­ко­хо­ли­сан. Ми­слим да је узрок не­сре­ће то што ме ду­гим све­тли­ма за­сле­пи­ло во­зи­ло ко­је ми је до­ла­зи­ло у су­срет и пре­ла­зи­ло на мо­ју стра­ну. Кре­тао сам се бр­зи­ном од 69 ки­ло­ме­та­ра на сат, ка­ко сто­ји у оп­ту­жни­ци - ре­као је та­да пред кри­вич­ним ве­ћем, ко­јим пред­се­да­ва су­ди­ја На­та­ша Вој­но­вић.

Сле­де­ћи глав­ни пре­трес за­ка­зан је за 17. но­вем­бар, ка­да ће би­ти ис­пи­та­ни суд­ски ве­шта­ци за обла­сти пси­хи­ја­три­је, пси­хо­ло­ги­је, суд­ске ме­ди­ци­не и са­о­бра­ћа­ја.

М. Ву­ја­чић

Д. Ни­ко­лић