ТЕМА “ДНЕВНИКА”: Затвори у Србији још чекају ухапшене у иностранству

Чаба Дер је један од више стотина  чије изручење тражи Србија. На овом списку су и Добросав Гаврић, осуђен на 35 година робије због убиства Жељка Разнатовић Аркана, који се од 2011. налази у екстрадиционом затвору у Јужноафричкој Републици.

Србија је тражила и екстрадицију Владимира Милисављевића, припадника "земунског клана" који је у Шпанији ухапшен с Луком Бојовићем, за којим је такође расписана потерница због издржавања затворске казне од 15 месеци због фалсификовања исправе и недозвољеног поседовања пиштоља. Милисављевић је пред Специјалним судом у Београду осуђен на 35 година затвора због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића, као и на 40 година робије због дела која је починио као припадник "земунског клана".

У међувремену, мадридски суд је осудио Бојовића на 18 година затвора због држања арсенала оружја, фалсификовања докумената и јер је био члан криминалне групе. Тек пошто у Шпајини одлужи ту казну, може бити изручен Србији.

С друге стране, пред истим судом Милисављевићу је изречена казна од 21 године затвора због убиства Милана Јуришића Јурета. У Шпанији је ухапшен и Синиша Петрић, звани Зеница, чије се изручење такође тражи. Он је као припадник озлоглашене групе Маринка Магде осуђен на вишегодишњу робију због низа убистава. Петрић је 1999. године због доброг владања пуштен на слободан викенд, што је искористио да побегне.

Списак овим није закључен, али податак колико тачно српских држављана у иностраним затворима чека испоручење Србији није познат. Наиме, у Министарству правде раније су предочили да се не води евиденција према држављанству особа чије изручење тражи Република Србија, с обзиром на то да свака држава може да тражи да јој се изручи страни или сопствени држављани, уколико су испуњени услови за то. У случају поједностављеног изручења, односно када се особа сагласи да буде изручена, страна земља обавештава земљу „молиљу” да није потребно подносити молбу за изручење.

Поступак изручења регулисан је законодавством сваке земље и од њега зависи којом брзином ће се одвијати. Одређени рокови у којима екстрадициони поступак мора да буде окончан не постоје, па у пракси он може да траје од месец дана, па чак и до неколико година. Поступак око Чабе Дера трајао је, на пример, око три и по месеца.

С друге стране, Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, је изручен из Холандије Србији 2006. године ради истраге за убиство Горана Марјановића 1995. године, а на његово изручење чекало се готово четири године. Он је 2002. године био по међународној потерници ухапшен у Бугарској која је, иако је тада СЦГ поднела захтев за изручење, Јоцића изручила Холандији да би одслужио казну затвора на коју је раније осуђен у тој земљи.

Закон прописује и да молбу за изручење особа против којих се у Србији води кривични поступак или им је у нашој земљи изречена пресуда, подноси искључиво Министарство правде. Подношењу молбе prеthodi расписивање међународне потернице и то тек пошто МУП-у за то сагласност да Министарство правде.

Молба за изручење, по правилу, подноси се у року од 18 дана од дана хапшења. У зависности од околности он може да буде продужен и до 40 дана.

Да држава мора брзо да реагује потврђују и неке од одредаба Европске конвенције о екстрадицији. У случају да више земаља истовремено тражи изручење исте особе због истог или различитих кривичних дела, одлука ће бити донета пошто се сагледају све околности конкретног случаја, а нарочито је важно на којој је територији кривично дело учињено, тежина дела, редослед подношења захтева, држављанство особе чије се изручење захтева и могућност изручења трећој држави.

Србија је током 2017. и до прве половине прошле године поднела 260 молби другим земљама да јој се изруче осумњичени за разна кривична дела, показују подаци Министарства правде. Такође, у истом периоду изручено је око 230 особа. Међу њима нису само наши држављани, већ има и странаца који су на територији Србије починили неко кривично дело.

– Највише молби за изручење Србија је поднела Савезној Републици Немачкој, Аустрији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори. Када особа буде изручена нашој земљи, против ње може да се води кривични поступак, односно изврши кривична санкција само за дело за које је изручење одобрено – објашњавају у Министарству правде.

За разлику од поступка изручења, екстрадициони притвор има тачно утврђен „рок трајања”. Он, како то прописује Закон о међународној правној помоћи, не може да траје дуже од годину дана од дана притварања особе чије изручење се захтева. Суд је по службеној дужности дужан да по истеку свака два месеца, испитује да ли постоје разлози за његово продужење или укидање.

Билатерални споразуми

Изручење држављана Србије дозвољено је само земљама са којима постоји закључен билатерални уговор. Такви уговори су до сада закључени са Хрватском, Црном Гором, Босном и Херцеговином и Македонијом.

На адресу Вишег суда у Београду стижу и молбе за екстрадицију страних држављана за које се сумња да су извршиоци неких кривичних дела у земљама које их потражују и за којима су због тога расписане Интерполове потернице. Међу њима су и они којима се на терет стављају ратни злочини, као и дела из области организованог криминала.

Србија је, на пример, почетком године изручила Аустралији Тристана Вотерса, последњег од тројице Аустралијанаца који су у јануару 2018. били ухапшени у београдаском хотелу "Метропол" по потерници матичне државе због сумње да су учествовали у међународном шверцу кокаина, сазнаје Танјуг.

Аустрија нам шаље 714 осуђеника

Аустрија и Србија потписале су почетком фебруара ове године споразум о репатријацији српских држављана који служе затворску казну у Аустрији. Према том споразуму, Србији ће бити изручено 714 наших држављана који у аустријским затворима служе кану за разна кривична дела.

У тој држави, иначе, Срби, међу робијашима из стотинак земаља,  чине највећи групу странаца у затворима Аустрије.

Вотерс, који се за разлику од друге двојице окривљених сународника све време противио изручењу, предат је аустралијским органима после скоро годину дана екстрадиционог поступка.

Дејвид Кемпбел и Рохан Арнолд су раније изручени јер су се сагласили са екстрадицијом матичној земљи.

М. Бозокин