TEMA “DNEVNIKA”: Zatvori u Srbiji još čekaju uhapšene u inostranstvu

Čaba Der je jedan od više stotina  čije izručenje traži Srbija. Na ovom spisku su i Dobrosav Gavrić, osuđen na 35 godina robije zbog ubistva Željka Raznatović Arkana, koji se od 2011. nalazi u ekstradicionom zatvoru u Južnoafričkoj Republici.

Srbija je tražila i ekstradiciju Vladimira Milisavljevića, pripadnika "zemunskog klana" koji je u Španiji uhapšen s Lukom Bojovićem, za kojim je takođe raspisana poternica zbog izdržavanja zatvorske kazne od 15 meseci zbog falsifikovanja isprave i nedozvoljenog posedovanja pištolja. Milisavljević je pred Specijalnim sudom u Beogradu osuđen na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, kao i na 40 godina robije zbog dela koja je počinio kao pripadnik "zemunskog klana".

U međuvremenu, madridski sud je osudio Bojovića na 18 godina zatvora zbog držanja arsenala oružja, falsifikovanja dokumenata i jer je bio član kriminalne grupe. Tek pošto u Špajini odluži tu kaznu, može biti izručen Srbiji.

S druge strane, pred istim sudom Milisavljeviću je izrečena kazna od 21 godine zatvora zbog ubistva Milana Jurišića Jureta. U Španiji je uhapšen i Siniša Petrić, zvani Zenica, čije se izručenje takođe traži. On je kao pripadnik ozloglašene grupe Marinka Magde osuđen na višegodišnju robiju zbog niza ubistava. Petrić je 1999. godine zbog dobrog vladanja pušten na slobodan vikend, što je iskoristio da pobegne.

Spisak ovim nije zaključen, ali podatak koliko tačno srpskih državljana u inostranim zatvorima čeka isporučenje Srbiji nije poznat. Naime, u Ministarstvu pravde ranije su predočili da se ne vodi evidencija prema državljanstvu osoba čije izručenje traži Republika Srbija, s obzirom na to da svaka država može da traži da joj se izruči strani ili sopstveni državljani, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. U slučaju pojednostavljenog izručenja, odnosno kada se osoba saglasi da bude izručena, strana zemlja obaveštava zemlju „molilju” da nije potrebno podnositi molbu za izručenje.

Postupak izručenja regulisan je zakonodavstvom svake zemlje i od njega zavisi kojom brzinom će se odvijati. Određeni rokovi u kojima ekstradicioni postupak mora da bude okončan ne postoje, pa u praksi on može da traje od mesec dana, pa čak i do nekoliko godina. Postupak oko Čabe Dera trajao je, na primer, oko tri i po meseca.

S druge strane, Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, je izručen iz Holandije Srbiji 2006. godine radi istrage za ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine, a na njegovo izručenje čekalo se gotovo četiri godine. On je 2002. godine bio po međunarodnoj poternici uhapšen u Bugarskoj koja je, iako je tada SCG podnela zahtev za izručenje, Jocića izručila Holandiji da bi odslužio kaznu zatvora na koju je ranije osuđen u toj zemlji.

Zakon propisuje i da molbu za izručenje osoba protiv kojih se u Srbiji vodi krivični postupak ili im je u našoj zemlji izrečena presuda, podnosi isključivo Ministarstvo pravde. Podnošenju molbe prethodi raspisivanje međunarodne poternice i to tek pošto MUP-u za to saglasnost da Ministarstvo pravde.

Molba za izručenje, po pravilu, podnosi se u roku od 18 dana od dana hapšenja. U zavisnosti od okolnosti on može da bude produžen i do 40 dana.

Da država mora brzo da reaguje potvrđuju i neke od odredaba Evropske konvencije o ekstradiciji. U slučaju da više zemalja istovremeno traži izručenje iste osobe zbog istog ili različitih krivičnih dela, odluka će biti doneta pošto se sagledaju sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito je važno na kojoj je teritoriji krivično delo učinjeno, težina dela, redosled podnošenja zahteva, državljanstvo osobe čije se izručenje zahteva i mogućnost izručenja trećoj državi.

Srbija je tokom 2017. i do prve polovine prošle godine podnela 260 molbi drugim zemljama da joj se izruče osumnjičeni za razna krivična dela, pokazuju podaci Ministarstva pravde. Takođe, u istom periodu izručeno je oko 230 osoba. Među njima nisu samo naši državljani, već ima i stranaca koji su na teritoriji Srbije počinili neko krivično delo.

– Najviše molbi za izručenje Srbija je podnela Saveznoj Republici Nemačkoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada osoba bude izručena našoj zemlji, protiv nje može da se vodi krivični postupak, odnosno izvrši krivična sankcija samo za delo za koje je izručenje odobreno – objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Za razliku od postupka izručenja, ekstradicioni pritvor ima tačno utvrđen „rok trajanja”. On, kako to propisuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći, ne može da traje duže od godinu dana od dana pritvaranja osobe čije izručenje se zahteva. Sud je po službenoj dužnosti dužan da po isteku svaka dva meseca, ispituje da li postoje razlozi za njegovo produženje ili ukidanje.

Bilateralni sporazumi

Izručenje državljana Srbije dozvoljeno je samo zemljama sa kojima postoji zaključen bilateralni ugovor. Takvi ugovori su do sada zaključeni sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Na adresu Višeg suda u Beogradu stižu i molbe za ekstradiciju stranih državljana za koje se sumnja da su izvršioci nekih krivičnih dela u zemljama koje ih potražuju i za kojima su zbog toga raspisane Interpolove poternice. Među njima su i oni kojima se na teret stavljaju ratni zločini, kao i dela iz oblasti organizovanog kriminala.

Srbija je, na primer, početkom godine izručila Australiji Tristana Votersa, poslednjeg od trojice Australijanaca koji su u januaru 2018. bili uhapšeni u beogradaskom hotelu "Metropol" po poternici matične države zbog sumnje da su učestvovali u međunarodnom švercu kokaina, saznaje Tanjug.

Austrija nam šalje 714 osuđenika

Austrija i Srbija potpisale su početkom februara ove godine sporazum o repatrijaciji srpskih državljana koji služe zatvorsku kaznu u Austriji. Prema tom sporazumu, Srbiji će biti izručeno 714 naših državljana koji u austrijskim zatvorima služe kanu za razna krivična dela.

U toj državi, inače, Srbi, među robijašima iz stotinak zemalja,  čine najveći grupu stranaca u zatvorima Austrije.

Voters, koji se za razliku od druge dvojice okrivljenih sunarodnika sve vreme protivio izručenju, predat je australijskim organima posle skoro godinu dana ekstradicionog postupka.

Dejvid Kempbel i Rohan Arnold su ranije izručeni jer su se saglasili sa ekstradicijom matičnoj zemlji.

M. Bozokin