ТЕМА ДНЕВНИКА Све је више пијаних возача на путевима Србије

Иста пријава поднета је и против педесетогодишњег возача који је с 2,22 промила алкохола у крви возио аутомобил марке „фијат пунто”.

Шест дана раније, припадници Министарства унутрашњих послова у Шиду и Старој Пазови поднели су прекршајне пријаве против двојице возача из тих градова, старих по 27 година, који су управљали аутомобилима с 2,20 и 1,63 милиграмом по милилитру алкохола у организму и без положеног возачког испита. Обојици возача је одређено задржавање до 12 часова, до истрежњења.

На путевима Србије годишње око 80 лица погине у саобраћајним незгодама због вожње под дејством алкохола. Алкохол је један од најчешће евидентираних фактора настанка саобраћајних незгода с погинулима и повређенима. Свако 12. лице настрадало у саобраћају у Србији настрадало је у саобраћајним незгодама где је алкохол евидентиран као један од утицајних фактора за настанак незгоде.

По истраживањима Агенције за безбедност саобраћаја из 2018. године, у Србији просечно 0,65 процената возача у саобраћајном току управља возилом под дејством алкохола. Истраживања показују да је у Србији код око 15 одсто погинулих и повређених возача присутан алкохол у крви. Упоредном анализом доступних података, долази се до закључка да возачи који управљају возилом под дејством алкохола имају више од 20 пута већи ризик да смртно страдају или задобију тешке телесне повреде.

Агенција за безбедност саобраћаја, заједно с Министарством унутрашњих послова, сваке године истражује индикаторе безбедности саобраћаја у вези с алкохолом. Може се уочити да у Србији у слободном саобраћајном току сваки 150. возач управља возилом под дејством алкохола.

До 2018. године дозвољена количина алкохола у крви возача је била 0,3 мг/мл, а од 2018. године је 0,2 мг/мл. Истраживање је показало да је након prеthodno успостављеног тренда смањења, дошло до пораста броја алкохолисаних возача у саобраћају.

У Србији је алкохол као фактор настанка саобраћајних незгода највише присутан у летњим месецима.

Код саобраћајних незгода с погинулима алкохол је највише присутан у априлу и јулу. Свака четврта саобраћајна незгода с погинулима у априлу је настала због алкохола као једног од фактора.

Викендом (суботом и недељом) се највише догађају саобраћајне незгоде у којима је алкохол присутан као фактор. Свака четврта саобраћајна незгода с погинулима која се догоди недељом је настала због алкохола.

У Агенцији су дошли до податка да око 80 одсто саобраћајних незгода с погинулима настаје због алкохола, а догоде се увече и ноћу, између 17 сати и седам ујутру.

Погинули возачи који су у врема настанка незгоде управљали возилом под дејством алкохола су најчешће старији од 55 година: од десеторо – осморо.

По законским решењима, постоји осам категорија за количине алкохола, као и новчане казне и казнени поени: од 0,2 до 0,5 промила алкохола у крви возача сматра се благом и умереном алкохолисаношћу и возачу следи искључење из саобраћаја 12 сати и казна од 10.000 динара.

Возачи који имају 0,51 до 0,8 промила сматрају се средње алкохолисанима, искључују се из саобраћаја 24 часа, добијају забрану управља најмање три месеца, плаћају казну од 10.000  до 20.000 и имају шест казнених поена.

Директор полиције Владимир Ребић изјавио је јуче у Сокобањи да саобраћајна полиција на годишњем нивоу открије око милион прекршаја међу којима су најчешћи прекорачење брзине, вожња под дејством алкохола, некоришћење сигурносног појаса и непрописно коришћење мобилног телефона.

Ребић је на стручном скупу о примени Закона о безбедности саобраћаја на путевима на коме су учествовали представници саобраћајне полиције и прекршајних судова, подсетио да је прошле године значајно пооштрена казнена политика ступањем на снагу новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

- Током прошле године закључено је 89.000 споразума о признању прекршаја, и само 45 њих није верификовано од стране судије за прекршаје. То показује да је могућност грешке када постоје јасни критеријуми минимална - навео је Ребић.

Висока алкохолисаност је 0,81 до 1,2 промил; таквом возачу је забрањено управљање возилом најмање четири месеца, новчана казна је 20.000 до 40.000 или затвор до 30 дана и осам казнених поена.

Законодавац је прописао да је тешка алкохолисаност од 1,21 до 1,6 промил, забрана управљања најмање осам месеци, новчана казна је 100.000 до 120.000 или затвор од најмање 15 дана и девет казнених поена.

Од 1,61 до два промила сматра се веома тешком алкохолисаношћу. За разлику од тешке алкохолисаности, овде је предвиђен затвор до 15 дана и 14 казнених поена.

Потпуна алкохолисаност је преко два промила. Таквим возачима следује забрана управљања возилом најмање девет месеци, 120.000 до 140.000 динара казне и 30 до 60 дана затвора или рад у јавном интересу 240 до 360 сати и уписује им се 15 казнених поена.

М. Бозокин