ТЕМА “ДНЕВНИКА” : Сексуални деликти све већи проблем у Србији

По подацима Републичког јавног тужилаштва (РЈТ), у последњих пет година пријављено је 2.690 лица за кривична дела против полне слободе, не рачунајући одлазећу 2019. за коју још није објавило извештај.

Иако је део тих кривичних пријава одбачен, вредно је поменути да статистика Тужилаштва изнета у годишњим извештајима од 2014. до 2018.године, бележи да је у том периоду било 873 пријављених укупно за кривична дела: силовање, обљубу немоћног лица, обљубу детета и обљубу злоупотребом положаја.

Шта је по својој суштини и по кривично правној природи обљуба, недвосмислено дефинише професор Правног факулта у Београду Милан Шкулић наводећи да „обљубу или с обљубом изједначени чин, треба посматрати исто као што се то чини и кад је у питању силовање, које представља основно кривично дело против полне слободе“.

- Кад је обљуба извршена над дететом, ту се ради о апсолутној необоривој законској претпоставци да особа тог старосног узраста не може својом слободном вољом пристати на сексуални однос - подвлачи професор Шкулић. - Кривично дело обљубе над немоћним лицем састоји се у извршењу обљубе или с њом изједначеног чина, искоришћавањем одговарајућег стања немоћи пасивног субјекта, његовог душевног обољења, заосталог душевног развоја, друге душевне поремећености, немоћи или каквог другог стања пасивног субјекта, услед којег оно није способно за отпор. 

По подацима из извештаја РЈТ, за кривично дело обљуба са дететом у  2018. било је пријављено 55 лица, а у периоду пет година од 2014. до лане, било је укупно 241 пријављених за овај гнусни злочин.

Због приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала искоришћавања малолетника за порнографију, било је 155 пријављених, а 21 због злоупотребе рачунарске мреже против полне слободе малолетника.

По истој петогодишњој статистици РЈТ, било је пријављено 646 лица за кривично дело силовање, за обљубу немоћног лица 69, док су због обљубе злоупотребом положаја биле пријављене 23 особе.

Највише пријављених током истог периода, било је за недозвољене полне радње - 1.041 лице, а подношене су пријаве и због осталих кривичних дела из групе против полне слободе: подвођење и посредовање у вршењу проституције, полно узнемиравање, те навођење детета на присуствовање полним радњама.

Кад је реч о судским поступцима због кривичних дела против полне слободе, окончаним од средине ове деценије, једна од највиших казни затвора изречених у том периоду, осам година робије, пресуђена је оптуженом за обљубу девојчице старости шест година. Међу најстроже казне изречене осуђенима због педофилије могла би да се уврсти и пресуда од пре деценије и по, којом је починилац два кривична дела „противприродног блуда“ над девојчицама животне доби од око пет година, осуђен на девет година затвора.

Професор Недељко Јованчевић каже да се залаже за строже кажњавање сексуалних злочина и да се починиоцима кривичних дела према малој деци изричу најстроже казне затвора предвиђене законом уз меру обавезног лечења у затвореној установи.

Закон је, наглашава Јованчевић, предвидео казну од три до 12 година затвора, за обљубу детета или с њом изједначен чин, а ако је наступила тешка телесна повреда предвиђена је казна од пет до 15 година затвора. За кривично дело недозвољене полне радње: додиривање, грљење и љубљење интимних делова тела и друге сличне радње у циљу сексуалног задовољења, прописана је казна затвора до три године, а у случају извршења и неке друге полне радње казна је од шест месеци до пет година, односно запрећено је од две године затвора до десет година ако је дело извршено на нарочито свиреп и понижавајући начин.

За ова кривична дела су максималне казне затвора су строге и Кривични законик их је добро одмерио али не и законски минимум, па би га обавезно требало увећати вишеструко у односу на садашњи.

- Јавност с правом негодује - наводи Јованчевић - због пресуде којом је оптужени за обљубу с деветогодишњом девојчицом, “орални секс“, и то у периоду две године, осуђен на само годину затвора, с образложењем да је казну предложио тужилац, а оптужницом је кривично дело квалификовано као недозвољене полне радње. У том случају је потпуно неадекватна квалифкација кривичног дела, а изречена казна је преблага, чак и за то дело -истиче Јованчевић.

Још чуднија је казна од годину дана кућног затвора, на коју је почетком ове године, споразумом о признању кривице који је закључио с Тужилаштвом, осуђен старатељ због обљубе и вишегодишњег сексуланог злостављања девојчице коју му је Центар за социјални рад поверио на бригу и старање.

- Питање је да ли у случају кад је починилац обљубе с дететом, његов старатељ, уопште постоје законски услови за споразум о кривици. Мислим да би требало извршити одређену контролу поступања у случајевима закључених споразума о кривици и испитати како људи добијају неке казне -наводи др Јованчевић.

По овом кривичару, „мањкавост наше законске концепције поступка по споразуму о кривици је то што се за свако дело може постићи споразум о кривици и што судија не може да се супротстави висини санкције коју договоре тужилац и окривљени“.

Лане 188 пресуда

Само у току 2018. године судови су осудили 188 починилаца кривичних дела против полне слободе, од којих 25 због силовања, 18 због обљубе с дететом, шест због обљубе немоћног лица, а четири због обљубе злоупотребом положаја - казују подаци Републичког завода за статистику.

Такође лане, осуђено је и 12 особа због приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавање малолетника за порнографију. По подацима Републичког завода за статистику о осуђујућим пресудама из 2018. године, казна затвора изречена је у односу на 91 оптуженог, новчано је кажњено 10 , условно 58, док је 28 осуђено на кућни затвор.

-Није ретко ни да се судије и тужиоци испоље као потпуно необучени и да доносе сумњиве одлуке - напомиње Јованчевић.  - Ипак, кривично правна заштита је ултима рацио- последње средство јер се кривично право бави последицама, а потребно је да се узроци секу, отклањају предузимањем других мера, политичких и социјалних да се смање могућности чињења кривичних дела. Треба друштво да се брине и кроз квалитетно оспособљене Центре за социјални рад. У данашњем ригорозном времену ми морамо бити немилосрдни према ужасним стварима. Морамо бити такви да награђујемо оно што вреди, а будемо озбиљни критичари и да тражимо озбиљну одговорност за оне који чине или пропуштањем чине да долази до неког зла које се види.

Јаска Јаковљевић