ТЕМА „ДНЕВНИКА”: МОДЕРНА ТЕХНОЛОГИЈА КРИЈЕ МНОГЕ ОПАСНОСТИ Због лајкова и изазова млади и главу губе
Због лајка више на друштвеним мрежама све чешће страдају млади. Последња трагедија која је узнемирила јавност уз Србији је несрећа у којој је преминуо петнаестогодишњи Б. Т. из Бечеја.
Његов млади живот прекинут је у ноћи између 26. и 27. августа када га је на улици аутом прегазио годину дана млађи дечко који се налазио за воланом.
Наиме, двојица дечака су кобне ноћи била заједно када су, у једној бечејској улици, наишли на паркиран ауто и угледавши кључ у контакт брави дошли на идеју да Б. Т. телефоном сними годину дана млађег другара како управља возилом и тај снимак поставе на друштвене мреже. Међутим, док је петнаестогодишњак са телефоном у руци ишао испред аутомобила у којем се налазио његов друг и снимао догодила се несрећа. Претпоставља се да је дечак који је био за воланом изгубио контролу над возилом и ударио Б. Т. који је преминуо.
Ова трагедија је још једном показала колико непромишљено понашање и доказивање на друштвеним мрежама може да буде опасно. Млади, не размишљајући о последицама, често ризикују животе како би направили селфи или одговорили на изазов на друштвеним мрежама.
Психолози сматрају да деца недовољно знају о опасностима које крију модерне технологије.
Долазе на идеју да направе селфи, односно да се фотографишу на местима на којима други не смеју и у тим тренутцима долази до повреда и несрећа. Таквим авантурама склонији су млађи момци од 17 до 21 годину јер немају осећај страха и нису свесни последица које могу проистећи из њихових поступака.
Предатори с интернета
лИнтернет представља нецензурисан извор информација где постоје многе злоупотребе. Међу најопаснијима су предатори који врбују децу на друштвеним мрежама, онлајн игрицама, форумима, блоговима... Ту је и сајбер булинг, односно вршњачко насиље, као и прекомерна употреба, односно зависност од видео-игрица.
Они нешто млађи више практикују да учествују у такозваним изазовима не би ли привукли више пратилаца. Изазови функционишу по следећем принципу: неко зада изазов, а онда се онај који га извршава снима. Овај тренд постао је проблематичан са порастом изазова који нису безбедни. Међу посебно опасним а популарним изазовима су истрчавање на пут кад наиђе камион или аутомобил, скакање по крову кола која се крећу, ходање по ивицама зграде, подметање ногу док неко скаче... Један од најбизарнијих изазова је свакако „Плави кит” где се деца секу по рукама цртајући кита, а потом изврше самоубиство.
Велики број се угушило због игре у којој треба да стави себи каиш око врате и стеже га док се не онесвесте, а цео процес се снима мобилним телефоном.
Психолози су мишљења да они који имају довољно пажње у породици, неће се непромишљено упустити у такве изазове на друштвеним мрежама који су опасни по живот и здравље. Такође, наводе, да на те изазове „одговарају” она деца чији су родитељи превише попустљиви у васпитавању.
Појединци су спремни да све ураде за добру слику и фоловере. Један од фактора, зашто су селфији постали толико популарни, према речима психолога, јесте жеља да се повежемо с људима који нас окружују и то преко фотографија уз помоћ којих себе представљамо другима и свету. Друштвене мреже су створиле амбијент који тражи од нас да размишљамо о себи као појединцу и да друге обавештавамо о себи и ономе што радимо.
Сваке године неко страда због тренда да се фотографише на колосецима и поред вагона. Млади покушавају да направе селфи с врха воза, не размишљајући о томе да ће, уколико улете у поље високог напона, задобити тешке опекотине или смртно страдати.
Жеља за пажњом на друштвеним мрежама често покреће непромишљено понашање, што доводи до тога да млади игноришу безбедносна упозорења те се упуштају у опасне ситуације које се неретко трагично завршавају.
Д. Николић