Тема „Дневника”: Дванаест судских потерница издато од почетка године

Он је спроведен на издржавање казне у Окружни затвор Суботица, будући да је за њим расписана судска потерница.

Како „Дневник” сазнаје, просечан број судских наредби за издавање потернице током године у Вишем суду у Новом Саду износи двадесетак, а током ове године, за сада, наређено је издавање дванаест потерница.

Иначе, издавање потернице може се наредити ако је окривљени, против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела које се гони по службеној дужности, у бекству, а постоји наредба за његово довођење или решење о одређивању притвора, кажу у Вишем суду у Новом Саду. У том случају издавање потернице наређује суд пред којим се води кривични поступак.

Издавање потернице наредиће се и у случају бекства окривљеног из завода у којем издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе, али тада наредбу о издавању потернице доноси управник завода.

Издавање потернице због бекства окривљеног у току кривичног поступка условљено је одређеним законским условима. Први се односи на врсту кривичног дела (дела које се гоне по службеној дужности), а други – на постојање одређених судских одлука (постојање наредбе за довођење окривљеног или решења о одређивању притвора). Издавање потернице због бекства окривљеног је факултативно, што значи да суд може одлучити да уместо потернице употреби неко друго средство ради обезбеђења присуства окривљеног, док је издавање потернице због бекства осуђеног из завода у којем издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе обавезно.

У оба случаја, потерница се доставља органима полиције ради извршења. У даљем поступку, потерницу спроводи полиција надлежна по месту суда пред којим се води кривични поступак, односно завода из којег је побегло лице на издржавању кривичне санкције.

Како за „Дневник” наводе у Вишем суду у Новом Саду, ради обавештавања јавности о потерници могу се користити и средства јавног информисања.

Ако је вероватно да је лице за којим је издата потерница у иностранству, суд се обраћа Министарству унутрашњих послова да би оно расписало и међународну потерницу.

Орган који је наредио издавање потернице дужан је да је одмах повуче кад се тражено лице пронађе или кад наступи застарелост кривичног гоњења или други разлози због којих потерница није више потребна.

На основу Кривичног законика, кривично гоњење се не може предузети када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године. У случају застарелости извршења казне изречена казна се не може извршити када протекне три године од осуде на казну затвора преко једне године. У оба случаја се ради о релативној застарелости. Када је у питању апсолутна застарелост, потребно је да протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне као и за застарелост кривичног гоњења. У оба случаја се примењују правила везана за ток и прекид застарелости.

О издатим судским потерницама води се евиденција у тзв. Књизи потерница, где се издате потернице уписују по азбучном реду, односно по почетном имену и презимену лица за којим је издата потерница.

Д. Николић

Интерполове потернице у шест боја

Када је реч о међународним потерницама, оне се расписују по информационом систему Интерпола. У зависности од боје Интерполових потерница, разликује се и њихова садржина.

- Црвена је најпознатија и расписује се за починиоцима најтежих кривичних дела, који морају да буду ухапшени и испоручени;

- Жута представља међународну објаву за проналажење несталих лица;

- Наранџастом се упозоравају полиција, државне службе и интернационалне организације о потенцијалним опасностима;

- Плава пружа обавештења о прикупљеним подацима о бегунцу или његовим криминалним активностима;

- Зелена се расписује да би се добила обавештења или дала упозорења о бившим осуђеницима за које се сумња да могу починити кривично дело у другим земљама;

- Црна се расписује за идентификацију лешева.