ТЕМА „ДНЕВНИКА”: ДА ЛИ ЋЕ СРБИЈА ВРАТИТИ СМРТНУ КАЗНУ? Гнусни злочини на тасу правде

Председник Србије Александар Вучић најављује да ће такав предлог ускоро и формално поднети Влади када буде формирана. 

- Својевремено сам се јавно залагао и замолио Владу Србије да размотри са Саветом Европе и свима другима да ли је могуће да се поново уведе смртна казна, а да не претрпимо последице – правне и политичке, да не будемо кажњени због тога. Оправдања оних који су против смртне казне су озбиљна. Ако једном направите грешку и да се установи после 10 или 30 година да сте погрешили, то је много већи грех него да некоме дате мању казну – рекао је председник Републике Александар Вучић.

Да ће се овој теми озбиљно приступити најављује и будући премијер Милош Вучевић. Каже да разуме емоције грађана, али је као адвокат уздржан. Правници подсећају да актуелни Кривични законик препознаје одговарајућу казну за учиниоце најтежих кривичних дела.

- Казна доживотног затвора која постоји код нас је нека врста супститута те капиталне кривичне санкције и адекватна је замена за оно што је смртна казна – наводи професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић.

Последња смртна казна извршена фебруара 1992. у Сомбору

Последња смртна казна у Србији извршена је 14. фебруара 1992. године у Окружном затвору у Сомбору када је стрељан Јохан Дроздек, осуђен 14. марта 1988. године због силовања и убиства шестогодишње девојчице. Дроздек је злочин починио у Каравукову, селу надомак Оџака, да би се осветио девојчицином оцу јер му, како је касније рекао на суђењу, није дао бицикл. Он је, ипак, узео тај бицикл и на њему одвезао дете до сеоског гробља где је девојчицу прво убио, а потом силовао, пренели су медији.

Дроздек на суђењу није порицао злочин. Тада је рекао да му је повод за убиство девојчице био што му „Џемо није дао бицикл” и да у бесу није знао шта ради.

- Кајем се, није требало да је убијем – рекао је Дроздек.

У позивима за враћање најтеже санкције психолози чују вапај народа за правдом. Подсећају, међутим, да и када је постојала, смртна казна није успела да одврати неког да не учини најтежи злочин.

Народна скупштина Србије је 26. фебруара 2002. године изменила Кривични законик и из њега избрисала смртну казну.

Судови у Србији су од 1991. до 2002. изрекли 19 смртних казни, од којих ниједна није извршена. У тренутку када је укинута, 12 осуђеника је чекало на извршење смртне казне. Уместо пред стрељачки строј, њима је казна преименова на 40 година робије.

Међу најпознатијим осуђеницима на смрту казну је Нишлија Вучко Манојловић. У нишком затвору провео је више од три деценије, а на смртну казну осуђен је због убиства тужиоца у Лесковцу осамдесетих година прошлог века. Одлуком председника Републике, помилован је 2013.године.

У Србији је готово два века примењивана најтежа казна – смртна. Не постоје прецизни подаци, али се верује да је у том периоду извршено око 4.500 погубљења за различите злочине, који нису нужно била убиства.

Одрубљивање главе, вешање, стрељање, ињекција

У свету се користи неколико начина за извршење смртне казне: одрубљивање главе (Саудијска Арабија), вешање (Авганистан, Бангладеш, Египат, Иран, Ирак, Јапан, Јордан, Кувајт, Малезија, Палестина, Пакистан, Сингапур, Јужни Судан), смртоносна ињекција (Кина, САД, Вијетнам) и стрељање (Бахреин, Вијетнам, Кина, Северна Кореја, Палестина, Саудијска Арабија, Сомалија, УАЕ, Јемен).

Смртну казну извршавао је осмочлани стрељачки строј, чији припадници нису знали ко од њих испаљује праве метке, а ко ћорке. Управо непознаница да ли су испалили бојеви метак или ћорак, помогла је полицајцима у стрељачком строју да не носе бреме смрти.

Смртна казна је извршавана ван јавности. Погубљења су обављана на стрелиштима, мада су се могле чути и приче о посебним просторијама у подрумима затвора. Родбина погубљеног била би накнадно обавештена, а његов гроб је био тајна. Смртна казна је закључно са 2019. године била укинута у 142 земље. Белорусија је једина земља у Европи која и даље извршава смртну казну.

Милан Бозокин