TЕМА „ДНЕВНИКА”: „Албански ток” канабиса засипа српско нарко-тржиште

О значају те акције говори и податак да је од фебруара до тог хапшења полиција запленила тек 28 килограма марихуане. То је једна од највећих појединачних заплена ganyе у последњих неколико година.

Сумња се да дрога потиче с Косова и Метохије. Истрага ће показати која је била улога новосадског полицајца у том ланцу шверца марихуане, али бројни подаци указују на то да та врста дроге долази с југа земље, па и даље, односно из Албаније. По извештајима Еуропола за 2016. годину и Европског центра за мониторинг дроге (EMCDDA) из јуна ове године, тржиште канабиса у Европи вреди између 8,4 и 12,9 милијарди евра.

„У Европи канабис се углавном производи у затвореним просторијама, лабораторијама, ретко на отвореном. Такође, тако произведени канабис продаје се на домаћем тржишту или у земљама региона, ретко се извози. Главне земље за производњу канабиса у Европи су Албанија, Србија, Бугарска, које снабдевају земље централне, источне и југоисточне Европе”, каже се у извештају Еуропола.

Подсетимо, ортачка албанско-српска кријумчарска група је у априлу ове године пала са солидних 60 килограма марихуане prеthodno допремљене из Албаније. То само говори о димензијама криминалних послова у „албанском току” канабиса.

Три главна упоришта на КиМ

На Косову су послови подељени по регионима. Најпрометнији је део у региону Пећи, па су тако сви „послови” и концентрисани углавном у том делу Косова.

Ту је, затим, област између Клине и Истока. Област Дренице кроз Призрен, Клину и Исток повезује Црну Гору с Македонијом, а контролише је „дреничка група”, која профитира на трговини оружјем, краденим возилима, људима, цигаретама и горивом. Та група повезана је с браћом из Албаније, црногорском, македонском, бугарском и чешком мафијом.

Полиција је, пратећи ухапшене, закључила да су они дуже организовали транспорт дроге из Албаније за београдско тржиште. Сумња се и да су део мреже албанско-српских нарко-дилера који заједно пребацују дрогу из Албаније у Србију, али и широм Европе. Насупрот трендовима у Западној Европи, где се у већој мери користе марихуана и хашиш, у  Југоисточној Европи се претежно користи биљни канабис.

Подручје Југоисточне Европе и Западног Балкана угрожено је кријумчарењем марихуане из Албаније као највећег произвођача у том делу Европе. Иако је проценат THC-a у њему нижи од европског просека, албански канабис је и даље веома популаран. О томе сведочи и чињеница да су на Западном Балкану заплене те марихуане последњих година удвостручене.

За 0,2 грама ganyе десет евра

У полицији кажу да је врло тешко одредити количину марихуане која је потребна за локално тржиште у Србији, као и висину оствареног профита. Марихуана за уличну продају обично се набавља у количинама од пола килограма до килограма, по 1.000 до 1.500 евра, у зависности од дела кријумчарске руте на којој се нуди за продају.

Уличних дилера марихуане има како у већим градовима, тако и у мањим. Модификовану ма рихуану („сканк”) продају у мањим паковањима, „квотер” (0,2 до 0,25 грама) и „тера” (0,3 грама), за осам до десет евра. Цена модификоване марихуане „сканк” варира од 3.000 до 4.000 евра килограм.

Марихуана се из Албаније кријумчари и дистрибуира делом преко Јадранског мора (глисерима или трајектима из албанских лука Драч и Валона), директно у Италију и Грчку, и даље до одредишта у Великој Британији и другим западноевропским земљама. Други крак се простире копненим путем, на север према Црној Гори, БиХ, Хрватској и Словенији, а потом у Западну Европу. Трећи крак води преко подручја АП КиМ, у централну Србију и прикључује се на централни крак „балканске руте” која води ка Западној Европи. Делом се марихуана из Албаније кријумчари преко Македоније у Грчку.

Профит од кријумчарења марихуане зависи од квалитета, типа и руте кријумчарења. Цене се крећу од 400 до 800 евра килограм у државама произвођача, до 7.000 до 8.000 евра у земљи крајњег одредишта (у Западној Европи).

По тим показатељима уочљив је готово правилан образац да сваки прелазак границе подиже просечну цену марихуане. Набавка веће количине марихуане омогућава кријумчарима брзу продају и стицање већег профита.

Током протекле две-три године дошло је до промене цене марихуане у  Албанији и региону (са 400 до 800 евра на најмање 1.200 до 1.600), превасходно због ефикасних акција органа за спровођење закона изведених у албанском селу Лазарет, када је остварена рекордна заплена у тој земљи (више од седам тона марихуане). Имајући у виду да је Албанија главни произвођач марихуане у региону, може се очекивати да ће та промена утицати на понуду и цену марихуане, како на локалном илегалном тржишту, тако и међународном.

То је утицало и на повећану производњу марихуане у вештачким условима у државама региона на кријумчарској рути, и то како за потребе локалног тржишта, тако и за кријумчарење у друге европске земље. О томе сведочи и податак да је половином марта ове године у Обровцу, код Бачке Паланке, заплењено више од тоне наркотика „сканк”. Реч о рекордној заплени, не само у Србији већ и у региону. Припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије запленили су 1.096 килограма „сканка”, чија се вредност процењује на око четири милиона евра, и ухапсили шест особа због постојања основа сумње да су извршиле кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела и неовлашћене производња и стављања у промет опојних дрога. Дрога је пронађена у посебно израђеним бункерима, приликом претреса цистерне која је била у једном магацинском простору у Обровцу, недалеко од Бачке Паланке.

Постоје основи сумње да се та криминална групу у дужем периоду бавила набавком веће количине „сканка” с Косова и Метохије ради даље дистрибуције у централну Србију и земаља Европске уније.

О високој доступности марихуане говори и податак из Националног истраживања о стиловима живота, с обзиром на то да је трећина испитаника истакла да би у року од 24 сата најлакше могла доћи до марихуане. У прилог томе говоре и заплењене количине марихуане. Последње три године заплењено је у просеку 2,5 тоне годишње, што је знатно више него ранијих година.

М. Бозокин – Д. Николић