TEMA „DNEVNIKA”: „Albanski tok” kanabisa zasipa srpsko narko-tržište

O značaju te akcije govori i podatak da je od februara do tog hapšenja policija zaplenila tek 28 kilograma marihuane. To je jedna od najvećih pojedinačnih zaplena ganye u poslednjih nekoliko godina.

Sumnja se da droga potiče s Kosova i Metohije. Istraga će pokazati koja je bila uloga novosadskog policajca u tom lancu šverca marihuane, ali brojni podaci ukazuju na to da ta vrsta droge dolazi s juga zemlje, pa i dalje, odnosno iz Albanije. Po izveštajima Europola za 2016. godinu i Evropskog centra za monitoring droge (EMCDDA) iz juna ove godine, tržište kanabisa u Evropi vredi između 8,4 i 12,9 milijardi evra.

„U Evropi kanabis se uglavnom proizvodi u zatvorenim prostorijama, laboratorijama, retko na otvorenom. Takođe, tako proizvedeni kanabis prodaje se na domaćem tržištu ili u zemljama regiona, retko se izvozi. Glavne zemlje za proizvodnju kanabisa u Evropi su Albanija, Srbija, Bugarska, koje snabdevaju zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope”, kaže se u izveštaju Europola.

Podsetimo, ortačka albansko-srpska krijumčarska grupa je u aprilu ove godine pala sa solidnih 60 kilograma marihuane prethodno dopremljene iz Albanije. To samo govori o dimenzijama kriminalnih poslova u „albanskom toku” kanabisa.

Tri glavna uporišta na KiM

Na Kosovu su poslovi podeljeni po regionima. Najprometniji je deo u regionu Peći, pa su tako svi „poslovi” i koncentrisani uglavnom u tom delu Kosova.

Tu je, zatim, oblast između Kline i Istoka. Oblast Drenice kroz Prizren, Klinu i Istok povezuje Crnu Goru s Makedonijom, a kontroliše je „drenička grupa”, koja profitira na trgovini oružjem, kradenim vozilima, ljudima, cigaretama i gorivom. Ta grupa povezana je s braćom iz Albanije, crnogorskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

Policija je, prateći uhapšene, zaključila da su oni duže organizovali transport droge iz Albanije za beogradsko tržište. Sumnja se i da su deo mreže albansko-srpskih narko-dilera koji zajedno prebacuju drogu iz Albanije u Srbiju, ali i širom Evrope. Nasuprot trendovima u Zapadnoj Evropi, gde se u većoj meri koriste marihuana i hašiš, u  Jugoistočnoj Evropi se pretežno koristi biljni kanabis.

Područje Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana ugroženo je krijumčarenjem marihuane iz Albanije kao najvećeg proizvođača u tom delu Evrope. Iako je procenat THC-a u njemu niži od evropskog proseka, albanski kanabis je i dalje veoma popularan. O tome svedoči i činjenica da su na Zapadnom Balkanu zaplene te marihuane poslednjih godina udvostručene.

Za 0,2 grama ganye deset evra

U policiji kažu da je vrlo teško odrediti količinu marihuane koja je potrebna za lokalno tržište u Srbiji, kao i visinu ostvarenog profita. Marihuana za uličnu prodaju obično se nabavlja u količinama od pola kilograma do kilograma, po 1.000 do 1.500 evra, u zavisnosti od dela krijumčarske rute na kojoj se nudi za prodaju.

Uličnih dilera marihuane ima kako u većim gradovima, tako i u manjim. Modifikovanu ma rihuanu („skank”) prodaju u manjim pakovanjima, „kvoter” (0,2 do 0,25 grama) i „tera” (0,3 grama), za osam do deset evra. Cena modifikovane marihuane „skank” varira od 3.000 do 4.000 evra kilogram.

Marihuana se iz Albanije krijumčari i distribuira delom preko Jadranskog mora (gliserima ili trajektima iz albanskih luka Drač i Valona), direktno u Italiju i Grčku, i dalje do odredišta u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemljama. Drugi krak se prostire kopnenim putem, na sever prema Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Sloveniji, a potom u Zapadnu Evropu. Treći krak vodi preko područja AP KiM, u centralnu Srbiju i priključuje se na centralni krak „balkanske rute” koja vodi ka Zapadnoj Evropi. Delom se marihuana iz Albanije krijumčari preko Makedonije u Grčku.

Profit od krijumčarenja marihuane zavisi od kvaliteta, tipa i rute krijumčarenja. Cene se kreću od 400 do 800 evra kilogram u državama proizvođača, do 7.000 do 8.000 evra u zemlji krajnjeg odredišta (u Zapadnoj Evropi).

Po tim pokazateljima uočljiv je gotovo pravilan obrazac da svaki prelazak granice podiže prosečnu cenu marihuane. Nabavka veće količine marihuane omogućava krijumčarima brzu prodaju i sticanje većeg profita.

Tokom protekle dve-tri godine došlo je do promene cene marihuane u  Albaniji i regionu (sa 400 do 800 evra na najmanje 1.200 do 1.600), prevashodno zbog efikasnih akcija organa za sprovođenje zakona izvedenih u albanskom selu Lazaret, kada je ostvarena rekordna zaplena u toj zemlji (više od sedam tona marihuane). Imajući u vidu da je Albanija glavni proizvođač marihuane u regionu, može se očekivati da će ta promena uticati na ponudu i cenu marihuane, kako na lokalnom ilegalnom tržištu, tako i međunarodnom.

To je uticalo i na povećanu proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima u državama regiona na krijumčarskoj ruti, i to kako za potrebe lokalnog tržišta, tako i za krijumčarenje u druge evropske zemlje. O tome svedoči i podatak da je polovinom marta ove godine u Obrovcu, kod Bačke Palanke, zaplenjeno više od tone narkotika „skank”. Reč o rekordnoj zapleni, ne samo u Srbiji već i u regionu. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije zaplenili su 1.096 kilograma „skanka”, čija se vrednost procenjuje na oko četiri miliona evra, i uhapsili šest osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela i neovlašćene proizvodnja i stavljanja u promet opojnih droga. Droga je pronađena u posebno izrađenim bunkerima, prilikom pretresa cisterne koja je bila u jednom magacinskom prostoru u Obrovcu, nedaleko od Bačke Palanke.

Postoje osnovi sumnje da se ta kriminalna grupu u dužem periodu bavila nabavkom veće količine „skanka” s Kosova i Metohije radi dalje distribucije u centralnu Srbiju i zemalja Evropske unije.

O visokoj dostupnosti marihuane govori i podatak iz Nacionalnog istraživanja o stilovima života, s obzirom na to da je trećina ispitanika istakla da bi u roku od 24 sata najlakše mogla doći do marihuane. U prilog tome govore i zaplenjene količine marihuane. Poslednje tri godine zaplenjeno je u proseku 2,5 tone godišnje, što je znatno više nego ranijih godina.

M. Bozokin – D. Nikolić