Шверц ретких птица "тежак" и до 30.000 евра

Папагаји, умотани у плетене yakovе за кромпир, били су сакривени у торби која је била у пртљажнику, у резервном точку, на поду испод сувозачевих ногу и у унутрашњем yеpu јакне коју је возач имао на себи.

Испоставило се да пет примерака припада врстама заштићеним ЦИТЕС конвенцијом. Међу њима су три примерка врсте амазона албифронс, који на тржишту достижу цену и до 800 евра. Заплењена су и две јединке такође заштићене врсте неопсепхотус боуркии и шест примерака aelopcittacus ундулатус која не припада заштићеним врстама.

Птице су збринуте у зоолошком врту на Палићу.

Тај вид шверца у свету се убраја у један од најуноснијих облика илегалне трговине.

По подацима Међународне криминалистичке полицијске организације – Интерпол, илегална трговина угроженим врстама спада међу привих пет илегалних активности на глобалном нивоу по илегално стеченом капиталу.

Опстанак дивљих врста у природи све чешће директно угрожавају организоване криминалне групе кроз криволов и кријумчарење, како живих примерака, тако и њихових делова и деривата.

Главна подручја из којих се дивље врсте узимају из природе и којим се снабдева светско илегално тржиште дивљим врстама јесу подсахарска Африка, Јужна Америка и југоисточна Азија. 

Илегална трговина не би постојала у предметним размерама да, с друге стране, као главни узрок тог проблема не постоји незасита потражња на тржишту потрошача, првенствено у Европској унији, Сједињеним Америчким Државама, али све чешће и у Азији.

Треба рећи да се, на пример, цена макаки мајмуна на црном тржишту креће око 3.000 евра, док ретке врсте папагаја могу достићи чак 30.000.

Баш ту врсту мајмуна открили су српски цариници су на граничном прелазу Хоргош, када су спречили покушај кријумчарења шест примерака берберских макака мајмуна (три мужјака и три женке). Тада су цариници из Одељења Управе царина за сузбијање кријумчарења детаљном контролом возила српског држављанина из Лазаревца на улазу у земљу из Мађарске, у гепеку пронашли шест мајмуна скривених у две пластичне гајбе.

Због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца, на мети кријумчара су најчешће птице, а тим видом шверца пођеднако се баве и страни и наши држављани.

Кријумчари заштићених врста животиња најчешће шверцују птице. Тако су цариници летос на граничном прелазу Келебија спречили покушај нелегалног уноса четири жива примерка заштићеног афричког сивог жако папагаја.

Те птице се убрајају у једну од око 360 врста папагаја заштићених Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) и националним прописима Србије.

За том врстом папагаја постоји велика потражња на глобалном тржишту кућних љубимаца, пре свега због њихове природне способности да опонашају људски говор, као и због изражених когнитивних способности.

Цариници се стално сусрећу с изненађењима, попут онога које им је приредио један од два прелепа сива жако папагаја, када је усред контроле, царинику који је за тренутак окренуо леђа, јасно рекао „кокошко једна”.

Почетком године цариници су, у сарадњи с полицијом, на граничном прелазу Батровци спречили покушај кријумчарења 54 одстрељене птице које припадају заштићеним врстама.

Птице су откривене приликом детаљне контроле пртљажника једног аутомобила италијанских регистарских ознака којим је управљао 46-годишњи италијански држављанин путујући из Македоније ка Италији.

Због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца, на мети кријумчара су најчешће птице, пре свега папагаји, који су увек актуелни, а тим видом шверца пођеднако се баве и страни и наши држављани.

Заједничко им је то што мисле да је то брз и лак начин да добро зараде, док животиње посматрају искључиво као извор профита. Међутим, не рачунају с тиме да су цариницима добро познате специфичности тог вида кријумчарења, као и сви модалитети које шверцери примењују, да не говоримо о најсавременијој техници, којој тешко нешто може промаћи. Што је врста ређа и угроженија, то је њена вредност већа.

Многе животиње угину измучене, због стреса, или убрзо потом јер не могу да се прилагоде и опораве.

Кријумчари их транспортују у лошим условима, често их имобилизују на различите начине, птице држе у скученом простору, у потпуном мраку, да их не би одале приликом преласка границе.

Међутим, путници, па и кријумчари, као да заборављају да Управа царина располаже скенерима за преглед пртљага и да такви предмети у нечијем коферу сигурно не могу проћи неопажено.

Д. Николић