Šverc retkih ptica "težak" i do 30.000 evra

Papagaji, umotani u pletene yakove za krompir, bili su sakriveni u torbi koja je bila u prtljažniku, u rezervnom točku, na podu ispod suvozačevih nogu i u unutrašnjem yepu jakne koju je vozač imao na sebi.

Ispostavilo se da pet primeraka pripada vrstama zaštićenim CITES konvencijom. Među njima su tri primerka vrste amazona albifrons, koji na tržištu dostižu cenu i do 800 evra. Zaplenjena su i dve jedinke takođe zaštićene vrste neopsephotus bourkii i šest primeraka aelopcittacus undulatus koja ne pripada zaštićenim vrstama.

Ptice su zbrinute u zoološkom vrtu na Paliću.

Taj vid šverca u svetu se ubraja u jedan od najunosnijih oblika ilegalne trgovine.

Po podacima Međunarodne kriminalističke policijske organizacije – Interpol, ilegalna trgovina ugroženim vrstama spada među privih pet ilegalnih aktivnosti na globalnom nivou po ilegalno stečenom kapitalu.

Opstanak divljih vrsta u prirodi sve češće direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe kroz krivolov i krijumčarenje, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata.

Glavna područja iz kojih se divlje vrste uzimaju iz prirode i kojim se snabdeva svetsko ilegalno tržište divljim vrstama jesu podsaharska Afrika, Južna Amerika i jugoistočna Azija. 

Ilegalna trgovina ne bi postojala u predmetnim razmerama da, s druge strane, kao glavni uzrok tog problema ne postoji nezasita potražnja na tržištu potrošača, prvenstveno u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama, ali sve češće i u Aziji.

Treba reći da se, na primer, cena makaki majmuna na crnom tržištu kreće oko 3.000 evra, dok retke vrste papagaja mogu dostići čak 30.000.

Baš tu vrstu majmuna otkrili su srpski carinici su na graničnom prelazu Horgoš, kada su sprečili pokušaj krijumčarenja šest primeraka berberskih makaka majmuna (tri mužjaka i tri ženke). Tada su carinici iz Odeljenja Uprave carina za suzbijanje krijumčarenja detaljnom kontrolom vozila srpskog državljanina iz Lazarevca na ulazu u zemlju iz Mađarske, u gepeku pronašli šest majmuna skrivenih u dve plastične gajbe.

Zbog velike potražnje na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca, na meti krijumčara su najčešće ptice, a tim vidom šverca pođednako se bave i strani i naši državljani.

Krijumčari zaštićenih vrsta životinja najčešće švercuju ptice. Tako su carinici letos na graničnom prelazu Kelebija sprečili pokušaj nelegalnog unosa četiri živa primerka zaštićenog afričkog sivog žako papagaja.

Te ptice se ubrajaju u jednu od oko 360 vrsta papagaja zaštićenih Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima Srbije.

Za tom vrstom papagaja postoji velika potražnja na globalnom tržištu kućnih ljubimaca, pre svega zbog njihove prirodne sposobnosti da oponašaju ljudski govor, kao i zbog izraženih kognitivnih sposobnosti.

Carinici se stalno susreću s iznenađenjima, poput onoga koje im je priredio jedan od dva prelepa siva žako papagaja, kada je usred kontrole, cariniku koji je za trenutak okrenuo leđa, jasno rekao „kokoško jedna”.

Početkom godine carinici su, u saradnji s policijom, na graničnom prelazu Batrovci sprečili pokušaj krijumčarenja 54 odstreljene ptice koje pripadaju zaštićenim vrstama.

Ptice su otkrivene prilikom detaljne kontrole prtljažnika jednog automobila italijanskih registarskih oznaka kojim je upravljao 46-godišnji italijanski državljanin putujući iz Makedonije ka Italiji.

Zbog velike potražnje na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca, na meti krijumčara su najčešće ptice, pre svega papagaji, koji su uvek aktuelni, a tim vidom šverca pođednako se bave i strani i naši državljani.

Zajedničko im je to što misle da je to brz i lak način da dobro zarade, dok životinje posmatraju isključivo kao izvor profita. Međutim, ne računaju s time da su carinicima dobro poznate specifičnosti tog vida krijumčarenja, kao i svi modaliteti koje šverceri primenjuju, da ne govorimo o najsavremenijoj tehnici, kojoj teško nešto može promaći. Što je vrsta ređa i ugroženija, to je njena vrednost veća.

Mnoge životinje uginu izmučene, zbog stresa, ili ubrzo potom jer ne mogu da se prilagode i oporave.

Krijumčari ih transportuju u lošim uslovima, često ih imobilizuju na različite načine, ptice drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, da ih ne bi odale prilikom prelaska granice.

Međutim, putnici, pa i krijumčari, kao da zaboravljaju da Uprava carina raspolaže skenerima za pregled prtljaga i da takvi predmeti u nečijem koferu sigurno ne mogu proći neopaženo.

D. Nikolić