Страдали орлови белорепани

 иначе строго заштићене врсте птица.Како наводе у том друштву, птице су нађене поред лешева фазана па се претпоставља да је посреди последица немарног или нестручног коришћења пестицида. Затроване мамце или храну јели су фазани, а орлови су се отровали након што су појели месо угинулих фазана.

Друштво наводи и да је у истом периоду, крајем новембра и почетком децембра, неколико њихових активиста пријавило разбацивање по њивама у Војводини одређеног пестицида, чија је активна материја цинк-фосфид. Како кажу, тај препарат се користи за убијање пољских волухарица и других глодара у културама у пољопривреди и шумарству, али никако не сме да се примењује разбацивањем на површини тла, како се то често ради, већ искључиво стављањем у активне рупе тих животиња које се потом затрпају.



О тровању орлова белорепана обавештени су Покрајинска инспекција заштите животне средине, као и Покрајински завод за заштиту природе, који су, по речима одговорних у Друштву, изашли на терен. Лешеви тих наших најпознатијих птица грабљивица достављени су на токсиколошке анализе у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду.



Орнитолози очекују брзу, стручну и неодложну анализу лешева белорепана, утврђивање тачног узрока угинућа и брзо подношење пријаве правосудним органима за убијање строго заштићене врсте, закључује се у саопштењу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Иначе, Босутске шуме у источном Срему, око Моровића и Вишњићева, једно су од наших најзначајнијих боравишта орлова белорепана, као и највећи комплекс низијских храстових шума у овом делу Европе. У њима се сваке године гнезди осам до девет парова орлова белорепана.



– Криволовци у Србији годишње убију између 125.000 и 175.000 птица, а већином су то препелице, иако је све угроженија и дивља грлица, која је у другим земљама заштићена врста – изјавио је Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије за портал „Војводина данас”. – Једноставно, не можемо дозволити да се, док се на пример у Чешкој троше милиони за одбрану дивљих грлица, овде у Србији онее масовно убијају.

Он је оценио да се у Србији о тим питањима одлуке доносе на основу личних интереса утицајних особа, а штету од тих одлука трпи птичја популација.



С. Х. Д.

Цвета шверц преко границе

Милан Ружић је рекао и да су поједини чланови ловачких друштава који раде и у ресорном министарству, заправо „део једне корумпиране организације”. Он је оптужио и Ловну инспекцију да не ради свој посао, и додао да су ловни инспектори у сукобу интереса јер су и сами ловци.

Ружић је рекао да се смрзнуто и упаковано месо јаребица и дивљих грлица шверцује преко границе као и сва остала илегална роба: у уграђеним тајним резервоарима, испод седишта аутомобила или испод подова камиона. Подсетио је на то да је птичја врста голуб селац или голуб путник у потпуности истребљена након 20 година интензивног лова, и додао да се и број јаребица и дивљих грлица у последњих неколико деценија смањио 70 до 80 одсто.