Шта ће бити с браћом која због насиља не желе да живе код мајке

Истог тренутка школа поступа по Протоколу и о томе обавештава надлежни орган старатељства – Центар за социјални рад града Новог Сада , кажу у Удружењу очева из Новог Сада.

„Центар је по хитном поступку раздвојио децу од мајке, против које је покренут кривични поступак за насиље у породици по члану 194, став 3, у вези са ставом 1 Кривичног законика“, појашњава случај председник Удружења Дејан Павловић.

Додаје да је Основни суд у Новом Саду такође потврдио такву хитну привремену меру и продужио је до окончања поступка.

„Виши суд у Новом Саду је потврдио хитно измештање деце код оца, уваживши исказе школског Тима за борбу против насиља, два независна тима Центра за социјални рад и записник Министарства унутрашњих послова, проценио да су искази тачни, веродостојни, временски уједначени, а да се исказ мајке узима као избегавање одговорности и њено неувиђање својих социјално неприхватљивих васпитних мера“, каже Павловић.

По његовим речима, деца никада нису саслушана у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду по захтеву адвоката по службеној дужности, већ је одређено вештачење.

Након тога, како сазнајемо, Основни суд је донео решење о укидању привремене мере, стављањем ван снаге „вршење родитељског права од стране оца” и налажио да се деца врате мајци, не узимајући у обзир старост и законску обавезу изјашњавања деце у таквим одлукама.

„Налази Центра су сачињавани праћењем стања у породици пуне три године. Осим тога, Основни суд у Новом Саду доноси решење, а на више пута понављан захтев мајке о смештању деце у дом, чему се, такође, у потпуности супротставља Центар за социјални рад јер деца нису ничим угрожена у домаћинству оца, Основни суд у Новом Саду игнорише чињеницу да су деца свој исказ да „желе да живе код оца” дала пре одласка од мајке у јуну 2015. године, после седам година живота код ње“, објашњава председник Удружења очева.

Суд не коментарише одлуке

Како су нам рекли у Основном суду у Новом Саду, став тог суда је да није у интересу јавности да се путем медија коментаришу одлуке судова, посебно из угла једне странке, у овом случају угла странке која очигледно није задовољна одлуком суда.

Када се ради о поступку из породичне рефераде, подсећају на то да је у свим породичним поступцима јавност искључена, а да су подаци из судских списа службена тајна.

Први покушај извршења обављен је у стану у којем деца живе с оцем, који се није противио извршењу, уз присуство више представника полиције, три представника Центра за социјални рад, адвоката обеју страна, мајке и судије, где је судија тражила да посао извршења обави Центар за социјални рад.

У Удружењу истичу да је полиција ту да заштити службена лица од евентуалног инцидента, а не да спроводи присилу над децом, да је Центар ту да заштити интерес деце, а не да обавља посао извршног судије и да су, уз уношење у записник, деца јасно и аутентично исказала своју жељу да остану да живе код оца.

„Центар је, потпуно у супротности с налазом вештака, дужим временским праћењем потврдио до тада више пута изречено мишљење да су деца напредовала у школи, о чему сведоче и бројни извештаји из школа које похађају, да имају све услове за нормалан раст и развој, да имају добру бригу и да није сврсисходно измештање деце, а посебно не док се не оконча кривични поступак за насиље у породици од стране њихове мајке и не утврди да ли су деца безбедна“, каже Павловић.

За други покушај је отац довео децу у Центар за социјални рад, предао их извршном судији и удаљио се, не противећи се извршењу.

По Павловићевим речима, покушај је обављен у „Скрин соби” Центра, где су деца остављена с мајком да разговарају.

„Тада мајка прети деци да они неће одлучивати о томе где ће живети и каже једном од синова: „Жао ми је што ћу да ти упропастим најлепше дане”. Покушај извршења је обављен под аудио-видео надзором и под пратњом извршног судије, адвоката обеју страна и стручног тима Центра“, каже Павловић, и додаје да су и тада деца недвосмислено, аутентично исказала своју жељу да остану да живе код оца и рекла да их таквим поступцима мајка још више удаљује од себе.

Пошто извршни судија није извршила предају деце ни други пут, не зато што то отац онемогућава већ зато што по закону децу не може нико да присили, вратила их је јер су деца опредељења да ће побећи ако буду приморана да иду код мајке или смештена било где мимо њихове воље, кажу у Удружењу очева. Они истичу да је мајка у протеклој години два пута тражила да се деца сместе у дом јер не желе да иду код ње, док је Центар за социјални рад против тога јер деца нису ничим угрожена код оца. Такође, како додају, мајка је покушала да испише дете из средње школе за коју се определило, што је Просветна инспекција одбила.

„Наше обраћање јавности није притисак на независно судство или на овај поступак, наша жеља је да заштитимо жртве, у овом случају децу. Овим путем позивамо и надлежне надзорне органе да реагују у заштити интереса, не само ове деце него и оне која не могу ни на овај начин да искажу своје, како проблеме, тако и свим законским актима стечена права“, истиче председник Удружења Дејан Павловић.  

Н. С. Х.