Полицајци на интервенцију често иду без панцира

Полицајац Петровић је задобио тешке повреде од којих је преминуо на путу ка болници.

Подсећамо, зет је Живковића, након међусобне свађе, пријавио полицији да у нелегалном поседу има аутоматску пушку. Након пријаве, на лице места је упућена патрола полиције.

У једном тренутку, када је полицајац Петровић покушао да уђе у двориште да би проверио има ли можда још некога у кући, Живковић је испалио више хитаца из аутоматске пушке и смртно ранио полицијског службеника.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да убиство полицајца Срђана Петровића показује колико је тежак посао који свакодневно обављају полицијски службеници.

Како је нагласио, веома је важно да грађани знају да полицајци свакодневно ризикују своје животе обављајући своје активности и колико се свакодневно боре да они буду безбедни и сигурни, да наша деца буду слободна, да Србија буде мирна и стабилна.

Независни полицијски синдикат Србије указује на то да поменути случај отвара бројна питања, а пре свега о ризицима с којима се полицијски службеници свакодневно сусрећу.

Ово није јединствен случај да полицајац смртно страда док је на дужности.

Сетимо се оног из 2009. године када је, после пљачке златаре, у Новом Саду убијен Владимир Грандић, који је био на службеној дужности.

Крајем октобра 2011. године, приликом интервенције у Лединцима, погинуо је Синиша Хрњез. Он је страдао, попут Срђана Петровића, када је полиција интервенисала због насиља у породици.

Ненад Љубишић из Струковног удружења полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс” каже за наш лист да се, нажалост, дешава да наизглед безазлене интервенције поприме трагичан исход.

У Синдикату српске полиције кажу да не прође много времена, а да полицајац не погине на дужности.

Иако полицајци имају одређену припадајућу опрему и униформу на личном задужењу, ту не спадају заштитни прслуци. Њих узимају приликом интервенције. 

Од 2001. до 2016. године убијено је чак 15 полицајаца. У последњих седам година ометања полицијских службеника у обављању службене дужности било је у просеку три дневно.

Број напада на полицијске службенике у 2016. години смањен је у односу на 2015, када их је било 1.580, али је и даље неприхватљив.

У првих шест месеци ове године било је 55 случајева спречавања службеног лица у вршењу службене радње, напада на службено лице у вршењу службене дужности било је 168, ометања службеног лица у вршењу службене дужности 227, а вређања службеног лица у вршењу службене дужности 445.

Као главни узрок таквом стању српске полиције видимо недовољну обученост и опремљеност полицајаца, каже Драган Жебељан председник Синдиката полиције “Слога”.

Према његовим речима, као и увек надлежни као разлог томе наводе недостатак финансија и економску рецесију која погађа полицију.

Свакодневно ћемо надлежнима у МУП-у постављати одређена питања, све док не предузму конкретне мере да би се црна статистика у полицији смањила, поручује Жебељан.

Тај синдикат указао је на још једну чињеницу која се тиче безбедности српских полицајаца, а то је да 90 одсто полицијских службених аутомобила нема одговарајућу опрему.

Полицијски службеник, сходно Закону о полицији, при обављању полицијских послова може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов живот или живот другог лица.

Противправним нападом којим се угрожава живот полицијског службеника или живот другог лица у смислу закона сматра се напад ватреним оружјем, имитацијом ватреног оружја, опасним оруђем или другим предметом, односно напад на неки други начин којим се може угрозити живот полицијског службеника или живот другог лица.

Д. Николић