Почиње петодневна седница за разматрање жалби оптужених за учешће у убиству Славка Ћурувије
БЕОГРАД: У Апелационом суду у Београду данас почиње петодневна седница за разматрање жалби на првостепену пресуду којом су, због учешћа у убиству новинара и власника „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије 11. априла 1999. године, на укупно 100 година затвора осуђена четворица тадашњих припадника Државне безбедности.
Пресуда коју буде донео Апелациони суд, након петодневне сесије, требало би да буде коначна јер је првостепена већ два пута укидана.
Посебно одељење Вишег суда у Београду, односно Специјални суд, осудило је 2. децембра прошле године на укупно 100 година затвора четворицу некадашњих припадника државне безбености (ДБ) због учешћа у убиству новинара и власника „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.
И према новој пресуди, Ћурвију је убило NN лице док су му ДБ-овци дали логистичку подршку.
Због подстрекавања на убиство, на по 30 година затвора поново су на исте казне осуђени тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, док су као саизвршиоци у убиству на по 20 година затвора осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству.
Ово је била друга првостепена пресуда, која се изриче након што је прву 5. априла 2019. године укинуо Апелациони суд и наложио да се понови суђење, због увођења у случај Н. Н. лица које се не помиње у оптужници. Наиме, уместо Мирослава Курака, који се у оптужници помињао као директни извршилац убиства, он у пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (Н. Н.), чији идентитет није утврђен.
Четворица оптужених су, и после првог суђења, били осуђени на укупно 100 година затвора, али је та пресуда укинута одлуком Апелационог суда, који је наложио понављање суђења јер је том пресудом у случај уведено Н. Н. лице као непосредни извршилац убиства, што је супротно оптужници.
У оптужиници се тврди да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Њих су на то, према оптужници, подстакли Марковић и Радоњић.
Тужилаштво тврди да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности, као и његова критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.
Ћурувија је праћен све до убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици где је живео. Убијен је између 16.39 и 16.45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа”.
Подсетимо, Ромић и Радоњић су били у притвору београдског затвора од јануара 2014. до јула 2017. године, када им је та мера замењена кућним притвором уз електронски надзор.
Марковић у КПЗ „Забела” код Пожаревца издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године.
Чланови апелационог судског већа, на којима је тежак задатак да, и поред свих опструкција и притисака, после више од 23 године најзад окончају процес за убиство новинара Славка Ћурувије су: Нада Hayi Перић, председница, Весна Петровић, судија известилац, и чланови судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.
М. Бозокин