Почиње израда закона за “Амбер аларм”

Радну групу поред представника Министарства правде, чине и представници Министарства унутрашњих послова, а биће проширена и на представнике Министарства културе и информисања и Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Током израде текста закона биће консултовани и у сам процес укључени представници медија, као једног од најбитних фактора за успешно функционисање тог аларма, саопштено је из Министарства правде.

Представници Министарства правде састали и с представницима Фондације "Тијана Јурић", која је покренула иницијативу за увођење "Амбер аларма".

На састанку је исказана недвосмислена подршка Министарства правде и целе државе увођењу аларма, у циљу боље и ефикасније заштите деце.

Реч је о систему упозоравања када постоји реална процена да је нестало дете у животној опасности, који представља један од интензивних и јавних механизама потраге, што у пракси резултира проналажењем нестале или отете деце.

„Амбер алерт” или „Чајлд алерт”, како се у неким државама тај систем упозорења назива, користи се само у најнужнијим случајевима.

„Амбер алерт” систем, који је настао у САД 1996. године, званично функционише у Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, на Малти, у Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији и Великој Британији.

Назив је добио по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса, која је отета и убијена.

Систем функционише тако што, када се пријави нестанак детета, реагује полиција, а потом се укључују сви медији, интернет, на мобилне телефоне стижу СМС поруке, слика детета се појављује на билбордима, бензинским пумпама, ауто-путевима, тако да грађани могу да запамте лице детета или отмичара (уколико је познат) и пријаве ако имају валидне информације које полицији могу помоћи у потрази.

На објавама је фотографија несталог детета, његово име, презиме, али и број телефона на који се могу дати информације које се поседују о несталом детету. На тај начин у потрагу за дететом се укључује држава.

„Амбер алерт” се активира ако постоји потврда од полиције да његова објава неће угрозити живот детета, уколико постоји сумња да отмичар има намеру да повреди дете или су околности нестанка непознате.

Уколико је у питању дете које је побегло од куће, тај механизам се неће активирати, осим у специфичним околностима, и то обично када дете има мање од 13 година, дакле, ако није у tinеjyеrskom узрасту.

У већини држава у којима постоји такав систем, МУП и тужилаштво су ти који покрећу тај механизам.

Д. Николић